Кеш дражи од картица, безготовинско плаћање на чекању

Под слоганом "Мало пластично плаћа фантастично", платне картице одавно су почеле да се увлаче у новчанике грађана Србије и да воде битку са плаћањем у кешу. 

"Оно што смо ми видели у нашим истраживањима је да негде 58 одсто грађана не користи картице. Када бисмо направили фото робот особе која користи картицу у Србији, то би била женска особа од 30 до 44 године, која има неки већи степен образовања, приходе изнад 30.000 динара и која је из неке урбаније средине пре свега из Београда", наводи Иван Радак из НАЛЕД-а.

Ипак, ни плаћање картицом не зависи само од жеље корисника.

Грађани наводе да користе картицу у случају да немају готовину код себе, док је неки не користе, због како кажу, страха од злоупотребе.

Страх од злоупотребе картице није оправдан, тврде банкари.

"Свакако напомињемо да се картица и ПИН не носе заједно, да се ПИН не записује на полеђини картице као и да се у случају сумње да сте изгубили картицу или вам је иста украдена, обратите контакт центру и извршите блокаду", наводи Марија Илић Рајфајзен банке.

Осим личне безбедности када се кеш не носи у џепу, у прилог безготовинском плаћању иде и уштеда времена. Велика корист и за државу јер се плаћањем картицама сузбија сива економија. Међутим, иако законски прописи обавезују неке делатности у привреди да морају да поседују ПОС терминале и да прихватају картице, то се не поштује у пуној мери.

"Ви увек имате законском регулативом да нешто решите, да пропишете неку уредбу али за сада очигледно нема намере да се сви терају на то и даље постоји та процена, оставља се на тржишту да процени ко ће инвестирати а ко неће инвестирати. Очигледно неко таxи удружење било које је проценило да према промету који им се дешава на терену им је потребно десет тих ПОС терминала и они су купили десет", објашњава Зоран Грубишић из Банкарске академије.

Управо би даље смањивање накнада за коришћење картица допринело већем безготовинском плаћању, сматрају у НАЛЕД-у. Имају и решење како да се доскочи готовини.

"Ми имамо новчанице од 5.000, 2.000 и 1.000 динара. Требало би да смањујемо њихово учешће у плаћању како бисмо стимулисали безготовинско плаћање. ЕУ иде на то да укине употребу новчанице од 500 евра , Јужна Кореја укида метални новац, све су то неке мере које бисмо могли и ми да применимо", објашњава Радак.

Платне картице на нашим просторима појавиле су се крајем седамдесетих година прошлог века и у употреби су биле све до банкарског слома СФРЈ и увођења санкција. Поново су у употреби 2001. али до данас оне нису успеле да замене плаћање у готовом новцу.