Кошнице пуне меда и слатке зараде

Оно што се до пре петнаестак година сматрало искључиво хобијем, постало је једна од перспективнијих грана сточарства. Српски пчелари годишње произведу између шест и дванаест хиљада тона меда. Четвртину извезу. На располагању су им државне субвенције од 720 динара по кошници и средства за куповину опреме ројева и матица.

"Ми ћемо даље наставити са овом подршком, јер ако пођете од тога да Србија има највећи број кошница по глави становника на свету, онда то говори довољно само за себе – можда највише не производимо, али по глави становника имамо шест пчелињих друштава", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Да бисмо производили више, најављује, држава ће до краја године подићи нови центар за паковање и прераду меда у Рачи. Сличан погон у Књажевцу за кратко време вишеструко је повећао производњу. 

"Данас са поносом можемо да кажемо да смо већи извозници меда него што је то наша сточарска производња везана за извоз беби-биф меса", каже Србислав Видојевић из "Тимомеда".

Да бисмо одмакли и више, савети стижу из комшилука.

"Пчеле су један од важних опрашивача које обезбеђују храну и безбедност хране, одржавају пољопривреду, биолошку разноврсност и на тај начин доприносе ублажавању климатских промена", каже Александра Пивац, министарка пољопривреде, шумарства и хране Словеније.

Онако како пчеле чувају планету, њих би требало да чувају пољопривредници. То, међутим, није увек случај.

Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација сматра да је много више незнања него несавесности.

"Једноставно морамо много више радити на томе да се пољопривредници што боље едукују како да користе пестициде у којим дозама, када да једноставно поштују закон који каже да је третирање у време цветања медоносног биља забрањено апсолутно и да се могу користити само пестициди који нису отровни за пчеле", каже Живадиновић.

Захваљујући опрашивању никле су четири од пет биљака. Мед, млеч и прополис тек је један одсто онога што добијамо од пчела.