Србија хвата залет за приватизацију Комерцијалне банке

Годишњи састанак и пословни форум Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) који ће бити одржан у Сарајеву од 8. до 9. маја представља јединствену прилику за Босну и Херцеговину и земље Западног Балкана да се представе као добра места за улагање, каже за РТС Сума Чакрабарти, председник ЕБРД-а. "Очекујемо више од 900 представника пословне заједнице и наш циљ је да направимо платформу која ће привући потенцијалне инвеститоре. За земље региона то представља прилику да покажу шта је то што имају да понуде инвеститорима: снажне стопе раста, велики потенцијал, обучену радну снагу и јаку посвећеност напретку на европском путу", додаје.

Велики изазов за земље Западног Балкана је да по стандарду стигну Европску унију. Како регион може да затвори тај јаз у животном стандарду наредних година?

Добра вест је да то у великој мери зависи од самих земаља и њихових способности да унапреде функционисање демократских институција, али и побољшају пословну климу. И то у тренутку док је све већа међународна финансијска и техничка подршка за затварање великог инфраструктурног и развојног јаза.

Са актуеленим стопама привредног раста, када ће Србија стићи европски стандард?

То сустизање много више зависи од разлике у стопама раста Србије и ЕУ него само од српског привредног раста. Са садашњом разликом од два одсто у стопама раста и под условом да Србија настави да расте по стопи од 3,5 одсто, а ЕУ по стопи од 1,5 одсто годишње, то сустизање ће се догодити за 90 година. Толико би требало Србији да достигне просечан ниво дохотка по становнику ЕУ. Период чекања би се преполовио ако би разлика у стопама раста била четири одсто.

Такав позитивни сценарио није немогућ, јер су неке земаље, као што су Кина и Јужна Кореја, расле по стопама које су биле за око четири одсто веће од глобалних стопа раста. И то током протеклих шест деценија. Ипак, још много тога треба учинити да се убрза привредени раст у Србији. ЕБРД-ови показатељи транзиције још показују велики јаз у поређењу са развијеним земљама, нарочито у погледу конкурентности и управљања.

Видите ли неке спољашње ризике за српски раст? Европа успорава, а наши главни спољнотрговински партнери, као што су Немачка и Италија, јесу у рецесији или близу рецесије. 

Заиста, ММФ је смањио очекивану прогнозу раста еврозоне, првенствено због нижег очекиваног раста Немачке и Италије. За Србију, која је мала и отворена економија, успоравање привредног раста главних трговинских партнера заиста предстваља значајан ризик.

Постоје и неки унутрашњи ризици, као што су косовске таксе или квоте за извоз челика, које је увео Брисел. Колико то може да се одрази на привредни раст?

Вероватно много мање од очекиваног успоравања привредног раста еврозоне. Србија на Косово извози око 450 милиона евра, што је нешто више од један одсто БДП-а, док је српски извоз челика такође значајан. Железара у Смедереву је била на листи највећих извозника током 2018. године. Ипак, квоте које је на извоз челика увела ЕУ само ће незнатно утицати на извоз. У оба случаја, део извоза могао би да се преусмери у неке друге земље, како би се ублажили негативни ефекти.

ЕБРД за Србију ове године очекује стопу раста од 3,5 одсто. Хоћете ли кориговати вашу прогнозу, ако имате у виду све ове ризике?

ЕБРД управо ревидира своју прогнозу и она ће бити објављена на годишњем састанку у Сарајеву. Наравно да ћемо узети у обзир све ове ризике.

Када је директор ЕБРД-а за Србију Данијел Берг завршио свој мандат у овој земљи, рекао је да у тренутку када је дошао у Србију није могао ни да замисли да ће приватизација РТБ Бора бити реалнија од приватизације Комерцијалне банке. Очекујете ли да тендер за продају Комерцијалне банке, у којој је ЕБРД сувласник, буде расписан до краја јуна, као што је то дефинисано у програму који је Србија потписала са ММФ-ом?

Србија се на то обевезала и верујемо да је веома важно да то обећање испуни како би задржала поверење инвеститора. Влада је донела одлуку о приватизацији Комерцијалне банке, приватизациони саветници напредују у свом послу, а банка је током протекле године остварила добре пословне резултате. Хвата се залет за успешну приватизацију.

Анализе ЕБРД-а показују да, приликом миграција, земље више напуштају висококвалификовани кадрови него запослени просечних знања и вештина. Колико миграције квалификованих радника могу, на кратак рок, да имају негативан ефекат на раст продуктивности у региону?

Као што сте рекли, миграције квалификованих радника имају негативан ефекат на продуктивност. Али негативне ефекте на раст може имати и одлазак нискоквалификоване радне снаге. Емиграција, посебно младих обучених кадрова озбиљан је проблем за Западни Балкан. Миграције су мотивисане разликама у приходима у поређењу са земљама Европе, што је главни циљани регион. Али на миграције, такође, утиче и незадовољство домаћим политичким и економским приликама.

Процењује се да скоро шест милиона људи из овог региона тренутно живи у иностранству, што предсетавља трећину популације Западног Балкана. Без обзира на то што ти људи шаљу значајан износ дознака кући (у Србији је прилив од дознака током прошле године износио 2,6 милијарди евра), њихове таленте користе друге земље. Такође, дознаке немају значајан ефекат на развој. Оне ограничавају и спремност за рад оних који су остали "код куће".

Постоји ли магичан рецепт који одлив мозгова може да претвори у економски прилив? То добро звучи, али да ли је тако нешто уопште могуће?

Решавење проблема миграција је веома сложено. Није ту реч само о подизању нивоа прихода, што је тешко питање само по себи, већ и о креирању бољих услова за живот на локалном и националном нивоу. То подразумева боље функционисање јавних институција, које служе људима уместо да компликују њихове животе, пружају висококвалитетну здравствену заштиту и образовање, али и правосудни систем у коме ће судски процеси бити фер и неће трајати годинама. То такође подразумева приступ квалитетном снабдевању водом, али и услугама за пречишћавање отпадних вода, као и добар квалитет ваздуха. То треба да буде приоритет за креаторе економске политике, баш као што је приортет бољи пут или железничка пруга.

ЕБРД подржава све ове трансформације, како кроз своје кредитне активности (као што је Програмски оквир зелених градова у Београду, инвестирање у обновљиве изворе енергија или бољи третман чврстог отпада), тако и кроз наше политике и техничку подршку. Такође, наша Иницијатива за побољшање инвестиционе климе помаже Србији у успостављању бољег система инспекције, како би се унапредио процес јавних набавки и јавно-приватног партнерства.

Кина је препознала стратешки значај географске позиције региона како би се приближила Европи, преко иницијативе "Један појас, један пут". Како ЕБРД може да подржи ову иницијативу?

ЕБРД пружа велику подршку дугорочним, страним директним инвестицијама. Оно што је важно је квалитет улагања и посвећеност пројекту, а не порекло инвестиције. То подразумева транспарентне тендере, фер услове за јавне набавке и конкурентне комерцијалне услове за добијање посла. Кина је брзорастућа економија, њихова интеграција у процесе глобалне економије може да има позитиван економски стимуланс, на обострану корист.

Глобално гледано, да ли нова рецесија стиже, као што прогнозирају неки економисти? 

Након дугог периода релативно снажног раста, глобална економија би могла да успори ове године, али ММФ очекује повећање раста већ током 2020. године. Пре свега захваљујући добрим резултатима земаља у развоју. Нека успоравања су природна, јер су неке развијене економије током протеклих година достигле своје потенцијале. Иако се очекује да технолошки напредак и раст продуктивности поново подигну раст у средњорочном периоду, коришћење нових врхунских технологија, како што је већа употреба робота, развој вештачке интелигенције и тежња ка коришћењу електричних аутомобила могу такође да пруже могућности за развој оних земаља које издвајају значајна средства за истраживање и развој.