Малина добила цену, биће регулисани и проблеми откупа

Бранислав Недимовић је, гостујући у "Јутарњем програму", рекао је да је Национални савет за малину доста радио претходне године, као и да њега чине произвођачи, откупљивачи, представници државе и научних институција.

"Коначно смо дошли до једног здравог, исправног начина размишљања. Колико малина уопште кошта? Да немамо стално размимоилажења на састанцима кошта оволико или онолико. Ова цена од 139 динара то је за приносе до осам тона по хектару", рекао је Недимовић.

"Да би све функционисало како треба неопходно је да буде преко 12 тона по хектару, да би могло у сваком тренутку да се каже да спрам приноса може добро да се заради", додао је министар.

Објаснио је да се припрема рејонизација Србије како би могле да се дају субвениције тамо где то има смисла.

"Тамо где климатски, географски, традиционални услови кажу да ту треба да се ради, да ту усмеримо и субвенције да буде највећи и квалитет и производња", рекао је Недимовић.

Истакао је да су подаци о трошковима транспрентни и доступни на сајту Министарства пољопривреде.

"Тачно се зна шта улази у структуру трошка, шта је то што једног произвођача кошта да би произвео килограм малине", рекао је Недимовић и додао да у овом тренутку 72 одсто трошкова одлази на радну снагу.

Са модернизацијом, увођењем нових технологија, нових сорти и нових начина обраде можемо да снижавамо те трошкове како би људи који се баве производњом малине могли што више да зараде, истакао је министар.

Већина малину производи на малој површини

Навео је да 59.000 газдинстава у Србији поседује до хектар малине.

"То говори да јако пуно људи производи на малој површини. Оно што је добро у целој тој причи је да једна породица може то да обере, њена зарада може бити много већа од неких 10, 20 донара по килограму", рекао је министар.

Указао је да је сазрела свест свих да мора да се удружују и да је неопходно учешће свих у процесу.

Навео да је Србија прошле године извезла 108.000 тона малине, 2017. је извезла 90.000 тона, а 2016. године 82.000 тона.

"То значи да ми још увек имамо доста тога да извеземо и негде око 200 милиона долара је зарада коју Србија оствари" рекао је министар и додао да због тога мора да се штити малина, јер је један о четири најзначајних пољопривредних производа што се тиче извоза.

"Држава је помогла прошле године у репроматеријалу, помогли смо у погледу подизања субвенција за премије осигурања у случају града и других временских неприлика, а уводимо и аутоматизовани систем противградне одбране", истиче Недимовић.

"Ако падну тршкови радне снаге цена може да варира"

На питање да ли договорена цена малине може да варира, Недимовић каже да ако падну трошкови радне снаге може да се деси промена.

"Тешко је очекивати да ће пасти трошкови производње, јер некад је дневница у брању била 1.500 динара, сад је она скочила на 2.500, 3.000 динара и још имате обавезу смештаја, обавезу хране тако да је јако тешко на то утицати. Можемо утицати на принос, да се помогне преко садног материјала", рекао је Недимовић.

Нагласио је да је највећи откупљивач који ради на простору Ужица и Пожеге већ изашао са ценом од 137 динара. "Моје искуство каже да то повуче читаву причу", додао је министар.

"Оно што је чињеница да на светском тржишту фали 'роленда', а то је малина првокласног квалитета, то је оно чега смо имали највише у Србији. Њега фали на светском тржишту и ја очекујем добру, пристојну цену ове године", истакао је Недимовић.

Када је реч малини друге и треће класе отварају се нови прерађивачки капацитети у Ариљу, тј. отвара се фабрика са капацитетом 12.000 тона прераде малине.

Оперативни тим регулисаће проблеме откупа 

Навео је да је заједнички закључак произвођача малине и државе да треба да се формира Оперативни тим зарад регулисања проблема који се јављају на тржишту око откупа малине.

"Ту ће ући представници Министарства унутрашњих послова, Тржишне инспекције, Пољопривредне инспекције и свих других органа који буду неопходни. Шта су највећи проблеми? Да откупљивач купи прву и другу класу пети дан, а седми дан већ или не откупљује или не плаћа", објаснио је министар.

Упоредио је то са функционисањем туристичких агенција које морају да имају депозит да би продавале ваучере за путовања и каже да ће сваки откупљивач бити уписан у јединствени регистар и мораће да има неки депозит којим гарантује да ће то што купи заиста платити.

Каже да малина сада има своју етикету, тј. да је ариљска малина добила своју ознаку географског порекла и да је то веома важно.

"То је један простор поред Ивањице, Прибоја, Пријепоља, Пожеге ту имамо нашу најквалитетнију малину, наш 'виламет'", додаје министар.

Извезе се 97 одсто малине, а свега три одсто ми поједемо, навео је Недимовић и додао да није исто да ли се извози свежа или замрзнута малина. Објаснио је да су за свежу малину тржиште земље региона, јер она треба да се извезе у што краћем року.

Говорећи о саради са Уједињеним Арапским Емиратима, Недимовић каже да је то тржиште једно од платежно најспособнијих.

"Ми смо закључили са њима споразум, усагласили све сертификате, да воће и поврће, да месо које они конзумирају може да се испоручи на њихово тржиште", закључио је министар.