Радови на "Турском току" у Србији почињу у априлу

Александар Антић рекао је у Скупштини Србије, на седници на којој чланови Владе Србије одговарају на питања посланика, да је реч о краку такозваног "Турског тока", који се, каже, у Србији добро развија, а очекивања су и да ће највећи део линијског дела тог гасовода, без компресорских станица, кроз нашу земљу бити реализован до краја 2019. године.

Министар енергетике је објаснио да је једини правац који Србија има за увоз гаса из Русије, преко Украјине, Мађарске, што нас доводи у позицију да убрзано развијамо нове гасне пројекте који ће Србију чинити енергетски безбедном.

У том смислу, рекао је Антић, има неколико пројеката који су приоритет: интерконекција Ниш- Димитровград, интерконекција са Румунијом и онај кључни велики гасовод - крак такозваног "Турског тока".

"Данас смо у веома доброј позицији када је кључни пројекат у питању, спровели смо све фазе закупа капацитета, реализовали смо и читав други низ мера везано за прибављање свих неопходних дозвола за изградњу", рекао је Антић.

Истакао је да постоје и комерцијални и економски разлози за тај пројекат, као и да је његово финансирање обезбеђено.

"Тај пројекат је за Србију важан, јер ће обезбедити пуну енергетску стабилност, имаћемо сигурно снабдевање гасом, а са друге стране Србија ће на мапи гасног бизниса доћи на бољу позицију као држава кроз коју ће се одвијати транзит гаса и која ће од тог транзита имати користи", навео је министар.

Антић је рекао и да енергетски сектор пролази кроз једну озбиљну транзицију, али да то не смета задржавању пуне стабилности и сигурности снабдевања свим кључним енергентима како привреде, тако и грађана.

Казао је и да у протеклих неколико година све енергетске компаније у Србији по први пут послују позитивно, као и да се сада ради на великим пројектима.

У том смислу подсетио је да се у овом тренутку ради велики блок у Костолцу, снаге 350 мегавата, затим постројење за одсумпоравање у Обреновцу, модернизација Зворника, а у припреми су и радови на модернизацији ТЕНТ-а блока А1, Ђердапа.

Како каже, у овом тренутку гради се термоелектрана у Панчеву снаге 200 мегавајта, која би требала да буде готова у трећем кварталу 2020. године, као и Трансбалкански преносни коридор, модернизација рафинерије.