Кромпир све мање производимо, а највише увозимо из Немачке

Од некадашњег значајног извозника кромпира на тржишта Румуније и Бугарске, са садашњом просечном производњом на 28.000 хектара и просечним приносом од 14 тона, Србија је постала значајан увозник кромпира, најчешће из Немачке, Белгије и Холандије, подаци су Привредне коморе Србије.

"Када су Румунија и Бугарска ушле у Европску унију изгубили смо та тржишта", каже секретар удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије Александар Богуновић и додаје да Србија и када је 2012. године успела да испуни стандарде да извезе више није имала количине, асортиман и цене.

Површине под кромпиром у Србији су за пар година са 41.000 хектара спале на 28.000 хектара, а са просечних 14 тона по хектару произведе се око 400.000 тона кромпира годишње.

Богуновић истиче да је Србија земља која троши доста кромпира, па расте увоз који је прошле године достигао 30.000 тона и вредност од 7,5 милиона евра. 

"Проблем је што ми нисмо само изгубили тржишта за извоз, него нисмо добро испратили нове сорте нити примене нових агротехника, тако да су приноси код нас до 17 тона, а у свету су сорте са приносом и до 70 тона по хектару, па је производња тамо јефтинија а количина кромпира увезеног у Србију већа", објаснио је Богуновић.

Као највећег светског произвођача он наводи Кину, која произведе 89 милиона тона кромпира годишње, док цела ЕУ има производњу од око девет милиона тона, а Србија највише кромпира увози из Немачке, Белгије и Холандије.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом