Џинић: Приватизација успешна, упркос околностима

Ове године приватизована су 232 предузећа и од њихове продаје је остварен приход од 250 милиона евра, што је један од бољих резултата од почетка приватизације у Србији, истакла је директорка Агенције за приватизацију Весна Џинић.

Џинићева је у интервјуу Танјугу прецизирала да је на аукцијама продато 218, а на тендерима 14 фирми и да су уговорене инвестиције од 65 милиона евра.

Од значајних предузећа продати су "Колубара Универзал", "Хеба","Икарбус", а за Југословенско речно бродарство су стигле одличне понуде.

На аукцијама су постигнуте одличне цене за предузећа "Дожу Ђерђ", "ПТТ Угоститељство", "Давид Пајић Дака", хотел "Екцелзиор", рекла је Џинићева и најавила да ће крајем ове недеље бити расписано још шест тендера - за "Београдски сајам", "Шамот" - Аранђеловац, ПИМ и "Генекс" -Београд, "Зорка минерална ђубрива" и Индустрију каблова у Јагодини и да ће до 31. децембра бити испоштована законска обавеза објаве јавних позива за предузећа са друштвеним капиталом.

Око 282 предузећа испуњава услове за принудну ликвидацију, од чега је бар стотинак већ нуђено неколико пута на продају, док су остале углавном "скољке" фирме са само једним или два запослена, објаснила је директорка Агенције.

"Имамо проблем код предузећа где смо имали минимум три продаје, негде пет или шест, а да нису нашли купца, а ту ради пар хиљада запослених. Став је и ресорног министарства да ако оду стечај да се исплати социјални програм", навела је Џинићева и додала да је од 2005. године, када је Агенција именована за стечајног управника, до продаје остварен приход око 47,92 милијарди динара.

Агенција не може да спречи отпуштање

Џинићева све присутније отпуштање радника оцењује као лоше, али истиче да су Агенцији, тамо где су уговорне обавезе "чувања" радника истекле - руке везане.

"Можемо да покушамо на други начин да их обавежемо, па тако ако траже хипотеку, да их условимо да не отпуштају раднике у неком периоду, али ако је период контроле истекао ми ту не можемо ништа да учинимо", навела је Џинићева у интервјуу агенцији Танјуг.

Директорка Агенције је истакла да је ситуација другачија у фирмама које су у скорије време приватизоване, где ће контрола, у сарадњи са акционарима и синдикатима, бити свеприсутна.

Када је реч о даљој улози Агенције, Џинићева је најавила да ће у првих шест месеци наредне године та институција радити истим темпом, али да ће се после тога њена улога неминовно мењати у правцу јачања надзора и контроле као и послова спровођења стечајног поступка.

Џинићева је рекла да ће због смањења обима посла бити отпуштен један број привремено ангажованих људи у Агенцији, нарочито оних који су примљени на одређено време, да би се завршио велики посао евидентирања грађана за бесплатну поделу акција.

Тај посао је био најкомпликованији у овој години и Агенција и запослени у њој су изнели његов већи део, истакла је она, додајући да тај посао није био узалудан и да ће грађани добити новац од продаје акције.

Директорка Агенције се није усудила да прогнозира када ће, и да ли ће, неко јавно предузеће бити понуђено на берзу, јер ће све зависити од околности на тржишту.

"Није логично ићи на ИПО ако берзе не функционишу", рекла је Џинићева, додајући да очекује да ће се и ту спровести одређена стратегија, ради очувања интереса грађана.

Директорка Агенције је нагласила да постоје још две групе предузећа за која неће бити објављен јавни позив до краја године, али ће се ићи на нешто другачија решења, попут стратешког партнерства и подржављења.

На иницијативу ресорних министарстава, локалне самоуправе, АП Војводине покренут је поступак подржављења у 11 компанија, а од тога су четири са југа Србије. У тој групи су "Југоинспект", Завод за изградњу града Београда, "Рашка Холдинг"...

Жељу за подржављењем код неких предузећа Џинићева тумачи тиме да је, вероватно, реч о конкретним интересима локалне самоуправе или града, али и да претпоставља да је реч о подржављењу на кратак рок, јер није ни у интересу државе да има пуно предузећа у државном власништву која ће да субвенционише.

Као пример где је покренута таква иницијатива Џинићева је навела и водопривредна предузећа за које је од Министарства пољопривреде стигао допис да се обустави поступак. Ту су и Зоолошки врт, позориште "Дадов" из Београда, ПКБ због велике површине државног земљишта са којим располаже.

Џинићева је истакла да је Министарство науке такву иницијативу покренуло и за државне институте, док се за јавна комунална предузећа којих има око 600 ради стратегија која треба да буде завршена до јуна наредне године, а која би требало да утврди њихов статус.

Тренд у свету да држава у све већој мери улази у власништво фирми није присутан код нас и битно је разграничити да су разлози уласка државе у власништво код нас и у свету потпуно другачији, сматра Џинићева.

"То што се дешава у свету је привремено упумпавање средстава како се систем не би урушио. Код нас је подржављење настало и као потреба да те фирме не 'закачи' рок за завршетак приватизације. Временом ће се направити селекција од ових која су подржављена и нека ће сигурно бити понуђена на продају" објаснила је директорка Агенције.

Џинићева је навела да има и кандидата за стратешко партнерство, као што су "Јагодинска пивара", "ИМК 14. октобар", "Утва авиоиндустрија" и ЈП за подземну експлоатацију угља Ресавица.

Ту спада и РТБ "Бор", за који је тендер за избор стратешког партнера већ расписан, али се, засад, нико није пријавио за откуп документације, мада је још рано јер је рок за достављање понуда крај јануара, нагласила је Џинићева.

Банкарске гаранције

Осврћући се на глобалну економску кризу, Џинићева је оценила да се њени негативни утицаји већ осећају у процесу приватизације у Србији и да је управо из тог разлога уведена могућност плаћања продајне цене на рате - 30 одсто одмах, а остало на пет годишњих рата.

Џинићева је истакла да се и код те продаје Агенција додатно обезбедила уговарањем достављања банкарске гаранције на пун износ цене.

Не може се догодити да купац уђе у власништво и управљање, а да није доставио банкарску гаранцију коју Агенција може да наплати одмах у случају да се не испоштује континуитет пословања и динамика инвестирања.

Директорка Агенције је на примеру продаје ИЦГ "Копаоник" објаснила да ће се тражити банкарска гаранција и да уговор са "МК групом" неће бити закључен уколико она не буде достављена.