Банке под баластом лоших кредита, како наплатити рате

Пре неколико година запослени на шалтерима банка више су личиле на адвокате него на банкарске службенике. Уместо одобравања нових кредита погађали су се са клијентима било фирмама било физичким лицима како наплатити доспеле рате. Поступак је изгледао обично овако.

Владимир Пајовић, члан Извршног одбора Сбербанке рекао је да је прва и основна мера решавања тога покушај договора с клијентом, што је како каже, и за њих и за клијента најбоље решење.

"Уколико постоји обезбеђење по тим кредитима - опет би идеално било и ми желимо да то добровољно и заједнички са клијентом продајемо, како би остварили најбољу цену и за нас и за клијента", каже Пајовић.

Банкама је основна делатност кредитирање привреде и становништва, а не утеривање дугова или судски спорови. Због скупоће и неизвесне наплате, спорне кредите најчешће продају специјализованим компанијама. Само Сбербанка је продала пакет лоших кредита од 60 милиона евра.

"Од тих компанија они дужници којима је банка можда била спорија са неким саопштењима могу да очекују само жешћи напад у смислу наплате и покушаја наплате, наравно све у оквирима правне регулативе, чак и дају то за много мање новаца него што је то у целини", каже Душан Узелац са сајта Каматица.

Агенције су куповале лоша потраживања и од мобилних оператера. У пракси је то изгледало овако. Проблематични тарифни пакет клијената од 120.000 купи се од оператера за двадесет хиљада динара и оператер нема више ништа са тим. Агенција преузима клијента у проблему који је, на пример, већ је отплатио 40.000 и остао му је дуг од 80.000 динара.

Агенција сада има простор за ценкање и предлаже му уплату дела суме да би избегао затезне камате и утужење.

После скидања баласта лоших кредита, банке су најзад охрабрене за давање нових кредита, али са бољим изгледима за њихово враћање.

"Уколико се из обрачуна изузму ефекти отписа и уступања проблематичних потраживања, раст кредита је још израженији и износи 12,2 посто. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима смањено је на нови најнижи ниво у од 5,7 посто у децембру или чак за 16,7 процентних поена од доношења стратегије за њихово решавање", каже Саво Јаковљевић, в.д. директора за статистику НБС.

Ризик у пословању се никада неће елиминисати. Банкари тврде да у случају нове економске кризе сада имају квалитетније клијенте и боље осигуранекредите.