Економисти о курсу динара

Србији прети озбиљна економска и финансијска криза, али уз оптимистички сценарио могла би наредну годину да заврши са растом друштвеног производа од три процента, процењују економски стручњаци.  

Уколико дисциплиновано будемо трошили зарађено и не буде значајнијих ненаданих потреса, врло брзо ћемо повратити високе стопе раста какве смо имали последњих година, сматрају економски стручњаци.

У идућој години само за отплату главнице јавног дуга и непокривеног мањка у државној каси, Србији ће недостајати милијарду евра.

Иако је последњих дана курс стабилнији, поједини економисти сматрају да се он још не формира тржишно и да би требало да пређе и 100 динара, како би се надокнадио смањен прилив девиза. Неки стручњаци то оповргавају.

Заменик директора Завода за статистику Миладин Ковачевић сматра да курс не би требало да буде ни толико, тј. 100 динара за евро.

Повећане основне каматане стопе  

Економисти указују на то да једино Србија и Украјина за сада повећавају основне каматане стопе како би предупредиле пад производње.

Објашњавају да смањивањем камата Америка и Европа подстичу потрошњу за разлику од Србије која то не би смела да ради, јер бисмо онда поспешили инфлацију и прекомерне осцилације курса.

"Много је боље платити ту цену него да испразнимо девизне резерве. Мора се изабрати флуктуирајући курс ако жели да се штити циљна стопа инфлације", каже Ђорђе Ђукић са Економског факултета.

Развијене земље први пут после Другог светског рата бележе негативну стопу привредног раста а њихове банке не желе да позајмљују олако новац.

Осим отежаног извоза Србија мора да брине и о очувању динара, јер су банке повукле 100 милијарди динара из Хартија од вредности које су куповале у Народној банци Србије.