Рецесија не вреба иза ћошка

"Није постало мало тмурније, ако је прогноза о глобалном расту са 3,7 смањена на 3,5 одсто. Годишњи раст од 3,5 одсто за глобалну економију је прилично импресиван. Он је спорији од раста који је светска привреда имала 2006. или 2007. пре избијања глобалне економске кризе. Али тај раст није био одржив."

Овим речима Сергеј Гуријев, главни економиста Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), одговара на питање Око магазина да ли се над глобалном економијом надвијају неки тамни облаци, као што упозорава Кристин Лагард, директорка Међународног монетарног фонда (ММФ).

– Дакле, можда је мало тмурније, можда се групишу неки црни облаци, али и даље имамо раст и идемо напред. Постоје неки ризици као што је трговински рат, али глобална привреда расте и свеукупна ситуација је позитивна.

Видите ли неке потенцијалне ризике?

– Главни ризик, наравно, представља трговински рат између Америке и Кине, који је у пуном јеку. Рекао бих да су земље у Европи, у њеном јужном, централном и источном делу, у нешто бољој позицији, јер су део глобалног, али и европског, ланца вредности. И тај трговински рат се не одвија у Европи.

Али, наравно, успоравање глобалног раста ће утицати на европске извознике и њихове учеснике у европском ланцу вредности. У сваком случају, немачки извозници ће осетити, ако њихов извоз у Кину буду погођен. Али ми чврсто стојимо на прогнози да ће раст глобалне привреде ове године бити 3,5 одсто.

То не значи да је нова рецесија, одмах ту иза ћошка?

– Никада не знате да ли нова рецесија вреба одмах ту иза ћошка. Кризе су увек непредвидиве. Ако бисмо знали да криза сутра стиже, ми бисмо већ данас почели да продајемо акције и другу финансијску имовину, чиме бисмо додатно призивали кризу.

Али ми то сада немамо. Не можемо да предвидимо да ли ће криза стићи сутра или не, али тренутно су прогнозе позитивне. Заиста, раст је широко распрострањен, као никада у последњих десет година. Сви делови света расту.

Наши главни трговински партнери имају неке проблеме. Италија је у рецесији, Немачка је једва избегла рецесију. Можемо ли да очекујемо успоравање привредне активности у Србији?

– Еврозона још расте. Постоје неки знаци слабости. У сваком случају, видимо да је Европска централна банка (ЕЦБ) рекла да ће повећати каматне стопе, али ако уочи знаке слабости онда ће сачекати са повећањем. Без обзира што су то раније најавили. Да, постоје успоравања у Еврозони, али ми не очекујемо да се рецесија рашири Европом. Све док ЕЦБ буде прагматична, као што јесте.

ЕБРД за Србију очекује раст од 3,5 одсто. Осим Европе, видите ли неке унутрашње ризике за остварење те прогнозе. Као што је успоравање индустријске производње или косовске таксе?

– Главни ризик, који није краткорочан, је то што је Србија успорила процес структурних реформи, не тежи европском процесу приближавања, не реформише процес спровођења закона, не рефирмише јавну администрацију. То поткопава процес приближавања, али и сустизања Европе.

То су средњорочни и дугорочни ризици. Србија је веома добро позиционирана ако реформише владавину права, ако унапреди квалитет политичких и економских институција. Србија је веома добро позиционирана да сустигне централну и западну Европу. На кратак рок гледано, српска макроеконосмка ситуација је добра, успостављена је буџетска равнотежа.

Ако Србија има простора у буџету она треба да промовише инвестиције у политичке и економске институције.

Али шта је са тим структурним реформама. Ту је било пробијања рокова, неки стари задаци унети су у нови аранжман са ММФ-ом?

– Подржавамо циљеве који су унети у нови програм са ММФ-ом. Србија треба да примени те структурне реформе. Такође, подржавамо друге структурне реформе, као што је реформа финансијског сектора и компанија у државном власништву. Сви задаци су добро познати, не постоји посебна наука око тога.

Друге земље су прошле тим путем, придружиле се ЕУ. Те ствари су изводљиве. Ми, такође, знамо да те реформе раде. Да за резултат имају раст плата, продуктивности и да значе приближавање развијеним економијама.

ЕБРД је и сувласник Комерцијалне банке још од 2006. године. Када сте ушли у власничку структуру, представник ЕБРД-а рекао је да ћете свој удео продати за три године. Још сте ту?

– Увек подржавамо фер, отворене и конкурентне приватизације. Годинама смо инвестирали у државне банке, предвиђали приватизацију неких државних банка. Али ако ме питате за конкретан договор, као главни економиста ЕБРД-а нисам у позицији да коментаришем појединачне трансакције.

Али шта ће бити следећи потез ЕБРД-а ако наша влада одустане од приватизације?

– То је добро питање, али ја не могу да коментаришем појединачне случајеве.