Квалитетом до светских пијаца

Петину зараде од извоза приходује храна. У 2018. години страном купцу продали смо пољопривредне и прехрамбене производе вредне око три милијарде евра. Будући да исти резултат остварујемо годинама, стручњаци кажу да би ваљало да производимо скупље производе.

Уместо у приколицама, кукуруз би требало да заврши у шталама, за тов животиња чије се шунке и сланина као врхунски деликатеси продају на далеким и богатим тржиштима. Тако стручњаци објашњавају рецепт за већу зараду од извоза прехрамбених производа који стагнира од 2011. године.

"Средства која држава Србија сада издваја да подржи пољопривредну производњу нису тако мала. Mеђутим, велики део тих средстава се даје за, поменућу, субвенције по хектару или по литру млека са упитним економским ефектом", каже Милош Миловановић, координатор пројеката Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

У Србији је, према његовим речима, дефинитивно потребно издвојити више за инвестиције.

"Требало би да подржавамо квалитет, да подржавамо оне привредне субјекте који су у стању да повуку цео ланац вредности. То је оно што је важно и требало би да се фокусирамо на маркетинг", сматра Вељко Јовановић, директор сектора пољопривреде у Привредној комори Србије.

Србија не би требало да се такмичи у количини произведених житарица, меса, млека, поврћа и воћа. Држава попут наше би на глобалну пијацу требало да изнесе скупу, висококвалитетну прерађену храну.

"То неопходно са собом повлачи већа улагања у прехрамбену индустрију, завршетак процеса приватизације и ревитализацију прерађивачких капацитета. То повлачи и улагање у техничко-технолошко осавремењавање производње, изградњу модерних складишних капацитета", објашњава Сенад Махмутовић из Министарства пољопривреде.

Деведесет одсто хране коју извеземо заврши на тржиштима са којима имамо бесцарински споразум. Половина оде у Европску унију, трећина у суседне земље, а десет одсто у Русију.

"Унутар Цефте, унутар ЕУ, ми смо отприлике негде на границама наших могућности, нашег извоза, имајући у виду шта извозимо. У структури наших производа нама је потребан нови инвестициони циклус у пољопривреди", наглашава Стеван Никчевић из Министарства трговине.

Сертификација органске производње и заштита географског порекла је пут за повећање економске вредности хране. Стручњаци кажу да би осим у то, држава требало да уложи више новца и у међународни маркетинг због чињенице да је Србија земља укусне и здраве хране у којој нема ГМО.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
24° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се