Блумберг: Одлив радне снаге – изазов за Србију и све земље на Балкану

Зоран Ђорђевић се у томе суочава са истим тешкоћама као и све земље на Балкану – релативно ниским платама, високом незапосленошћу и боље плаћеним пословима који се нуде недалеко у Европској унији.

Српски министар рада је, додаје њујоршка агенција, ангажовао тим економиста и статистичара, на челу са стручњаком за миграције, који ће се бавити решавањем једног од највећих економских и демографских проблема у Европи.

Да би зауставила одлив радне снаге Србија планира да искористи стабилан економски раст, чврсте јавне финансије, прилив страних инвестиција и план председника Александра Вучића да земљу уведе у Европску унију током наредне деценије, цитира Блумберг министра Ђорђевића.

"То је муниција коју можемо да користимо", каже 49-годишњи бивши финансијски извршни директор и министар одбране.

"Док се не придружимо ЕУ, желимо да Србија постане земља средњег ранга, при чему ће се економске миграције дешавати некој другој држави", наводи Ђорђевић.

Србија на свом путу није усамљена. Оближње Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Црна Гора такође настоје да се придруже ЕУ. 

Суседне Хрватска и Бугарска већ су чланице, а тај статус је у ствари довео до интензивнијег егзодуса њихових грађана, напомиње се у тексту уз констатацију да Бугарска, која такође пати од ниске стопе наталитета, има једну од најбржих стопа смањења популација у свету.

Већина Срба одлази у Немачку 

Главни економиста Европске банке за обнову и развој Сергеј Гуријев рекао је приликом прошлонедељне посете Београду да се Србија још увек налази "у доњем делу табеле" по животном стандарду у односу на просек 28-чланог блока, те да ће "када достигне данашњи ниво Грузије, Турске или Мађарске, даљи развој Србије смањити емиграцију", додаје њујоршка агенција.

Такође, наводи да је према извештају Организације за економску сарадњу и развој, око 60 одсто од отприлике 415.000 Срба који су напустили земљу између 2007. и 2016. године, отишло у Немачку. 

У тексту пише да је незапосленост у Србији крајем прошле године била изнад 11 посто, да међугодишњи економски раст од 3,5 процента у четвртом кварталу представља побољшање у односу на 2017. годину, као и да су стране директне инвестиције половином године износиле 1,4 милијарде евра и биле на путу да забележе највиши ниво у седам година.

Ђорђевићев план је да преквалификује раднике и привуче више фабрика, што је стратегија која је помогла земаљама попут Мађарске, Словачке, Чешке и Пољске да дођу до богатијег животног стандарда. 

Истовремено, министар каже да земља треба да стреми ка радним местима са производњом додате вредности како би избегла модел који се темељи само на јефтиној радној снази. А ту може да искористити предности пулсирајуће енергије друштвеног живота по којем је, додаје, Србија "шампион света".

"Наша идеја је да Србија буде другачија. Имате све већи број висококвалификованих послова који се могу обављати на даљину, постоје модерна средства саобраћаја и комуникација, а Србија није земља којој било шта од тога недостаје", закључио је Ђорђевић.