Економија у 2019 – нова година, стари задаци

У нову годину светска економија ушла је са теретом старог предвиђања, а то је успоравање и могућа нова криза. Домино ефекта се прибојава Србија, али и узда у резултате у години за нама. У међувремену резимира се економска година за нама. О добрима утисак је неподељен.

За директора Републичког завода за статистику Миладина Ковачевића најбољи резултат је долазак кинеске компаније 'Циђин' у Бор.

Зоран Петровић, председник УО Америчке привредне коморе, наводи да је најбољи утисак то што јавни дуг опада у односу на БДП, али и буџетски суфицит.

"Србија је након дужег времена достигла просечну стопу раста земаља централне и источне Европе које су чланице ЕУ. У 2018. имали смо умерен раст запослености, порасле су реалне зараде", наводи Милојко Арсић, професор Економског факултета.

Уз три милијарде страних инвестиција отворена су радна места и подстакнут укупни економски раст.

"Раст привреде који ће ове године износити 4,3 одсто је једним делом последица једнократрних фактора, односно опоравка пољопривреде од суше. Да није тога, био би 3,3 одсто. Када је у питању раст зараде, расту брже од продуктивности, што значи да слаби конкурентност привреде Србије", објашњава Арсић.

Планови за 2019. 

Председница Владе Ана Брнабић наводи да су планови да се у 2019. настави исти темпом.

"Планирали смо раст од 3,5 одсто, то је амбициозно, јер нам је у 2018. години била добра пољопривредна сезона, добра грађевиснка сезона јер у првом кварталу скоро да нисмо ни имали зиму па није било паузе, а имали смо ниску основицу из 2017. године", наводи Брнабићева.

Из старе смо у нову годину пренели и старе задатке. За Миладина Ковачевића то је јачање пореске администрације.

"Владавина права, ефикасност правосуђа, направљени су помаци, али то је далеко од задовољавајућег. Проблем је значајно учешће сиве економије, корупција", наводи Петровић.

Услове пословања осликава и листа Светске банке. Пад на њој као минус бележи и председница Владе.

"Ако не радимо довољно брзо, неко напредује брже. Ми јесмо напредовали, али су нас неке земље престигле", наводи Брнабићева.

То што је мање људи на бироу рада, једним делом је последица онога што мучи цео регион – из земље нам одлази 30.000 људи годишње.

"Осамдесет девет хиљада људи је почело да уплаћује пензијско и инвалидско, то је податак да су креирана нова радна места. Ми немамо евиденцију која лица напуштају државу да бисмо их брисали нити имамо право на тако нешто", наводи Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту.

У низу политичара оптимиста, министар финансија грађанима обећава да и ове године могу да очекују добре вести и да ће нам уз убрзани економски раст требати пет до седам година да се приближимо стандарду и квалитету живота у ЕУ.