Судбина "Агрокора" решава се у Москви

Некадашњи симбол моћи хрватског тајкуна Ивице Тодорића – дворац грофа Кулмера – завршио је у малим огласима. Један део овог луксузног здања, који се налази на северном, брдовитом ободу Загреба, сада се изнајмљује за свадбе, организацију конференција за новинаре, промоције књига и филмова.

Ивица Тодорић ни данас не признаје да су дугови узрок његовог пословног и животног краха.

"О чему ми причамо? Шта је неко у Хрватској мислио? Да сам могао дићи хрватску индустрију, хрватску малопродају, направити компанију од седам милијарди евра промета из зрака?", питао се недавно оснивач "Агрокора" у интервјуу на сопственом Јутјуб каналу.

Дворац не лечи рањено тајкунско срце

Након пословне пропасти, чак ни ентеријер у стилу 18. века неће моћи да излечи тугу на рањеном Тодорићевом капиталистичком срцу. Жупанијски суд у Загребу блокирао је четвртину Кулмерових двора у Тодорићевом власништву.

Ни судбина овог здања, баш као ни судбина концерна "Агрокор", немају више никакве везе са судбином Ивице Тодорића.

"Апсолутно никакве везе више нема", оцењује Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација.

"Тодорић води своју правосудну борбу. И с друге стране, овде имамо новог власника. И де факто и де јуре то ће бити негде од марта месеца, када ступи на снагу и када се у потпуности имплементира нагодба која је постигнута. Према томе, нови власници ће одлучивати о компанији, па и о томе када ће та компанија бити продата", објашњава ресорни министар.

Према нагодби са кредиторима, највећи власнички удео од 39,2 одсто у новом "Агрокору" имаће руска Сбербанка. Судећи према писању медија, банкари су већ одлучили. Понуде за преузимање већ увелико стижу: из Канаде, Америке, Велике Британије.

Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета, предвиђа да ће то вероватно бити конзорцијуми из арапско-америчког света.

"Једноставно, са спектра стратешког интереса и геополитичког, поготово инвеститори из САД могу бити заинтересовани да попуне тај простор и да купе тако једну велику компанију", сматра наш саговорник.

Тајне састанка с руским банкарима

Из централе Сбербанке из Русије за "Око магазин", међутим, тврде да не траже купца. Али не поричу да прикупљају понуде. Како кажу, очекују да ће цена компаније у будућности расти.

Александар Влаховић, некадашњи министар привреде и приватизације, каже да није сигуран да ће неко ко жели да тестира тржиште и ради то у форми сакупљања понуда добити адекватне одговоре.

"Можда ће добити само један груби осећај о потенцијалној заинтересованости стратешких партнера", сматра Влаховић.

Некадашњи министар приватизације каже да, ако продавац тржишту шаље пробне балоне, онда и купац може да блефира.

Министар Љајић открива и да је пре неколико месеци Максим Полетајев, представник руске Сбербанке, био у Београду. На састанку у кабинету премијерке Ане Брнабић рекао је да ће процес реструктурирања и продаје трајати три до пет година.

"Разговарали смо управо о динамици читавог овог процеса, о плановима, и свакако исказали нашу заинтересованост да читав тај процес буде транспарентан. Да се води рачуна о компанијама овде, у Србији, пре свега због запослених, добављача и инвеститора. Да те инвестиције не буду само преусмерене компанијама у Хрватској, већ и да то буде према нашим компанијама, које су можда и најздравији део целог концерна", открива Љајић детаље овог састанка коме је присуствовао и принудни управник из Загреба.

Дугови "Агрокора" од априла 2017. године, када је држава увела принудну управу у фирму, више нису Тодорићев приватни проблем. То је сада проблем хрватске државе, који се и нас у великој мери тиче.

То је јако битно за Србију јер, концерн је био и остао власник јако важних компанија у Србији: попут "Фрикома", "Дијаманта", "Меркатора", објашњава професор Ђукић.

"То тангира српску привреду из два разлога: броја запослених које овде има и креирања бруто друштвеног производа. Трећи битан разлог је да је то системски важна компанија која је чинила 15 одсто БДП-а Хрватске. То апсолутно погађа читав регион и морамо гледати кроз ту призму", закључује Ђукић.

Тодорић слупао моћну привредну машину

Концерн је сада заправо на великом сервису. "Агрокор", некада моћну привредну машину, Тодорић је слупао тако што ју је почетком 2017. довео до финансијске ивице.

Након што је презадужени Тодорић пре четири године купио презадужени "Меркатор", дугови према банкама и добављачима достигли су више од шест милијарди евра.

Александар Влаховић каже да је то исто као да имате ауто коме мотор не ради, који не може да функционише, који захтева велики сервис. Да би касније уопште могао да ради.

"Ви онда промените мотор, преузмете све друге неопходне делове и учините га да он буде у возном стању. То је на неки начин урађено са 'Агрокором', с тим што је у овом случају мотор био значајно отписивање дугова према кредитору и њихово конвертовање у улог. Е сад је питање да ли тај 'Агрокор', такав какав јесте, треба да опстане као целина или треба да буде продат у деловима", истиче Влаховић.

Каква год да буде одлука Сбербанке, пратиће је остали повериоци. Према тексту нагодбе, која је исписана на 7.500 страница, руска ВТБ банка има 7,5 одсто, а власници обвезница 25 одсто нове компаније. Остатак је у власништву хрватских банака и компанија.

Професор Ђорђе Ђукић мисли да ће руски банкари брзо изаћи из власничке структуре овог хрватског концерна.

"Банка није ту да управља компанијама. Банка је ту да даје кредите и остварује зараду, а ја очекујем да ће се врло брзо појавити инвеститори из света, јер је то поприлично велики залогај који ће купити и преговарати са Сбером колико то да плате у условима кад је поплава новца у свету, када се кредити могу добити по врло ниским ценама споља", сматра Ђукић.

И неки српски привредници показали су интересовање да преузму драгуље из некадашање Тодорићеве пословне круне.

Имају ли, међутим, наши бизнисмени пара за то? Јер, 39,2 одсто власништва у "Агрокору", Сбербанка је платила више од милијарду евра, јер је њихов дуг претворен у капитал.

Све и да свој удео Руси продају упола цене, власници српских компанија, чији су пословни приходи још далеко од пола милијарде евра, тешко да могу да прикупе капитал за преузимање. Осим ако не наступе заједнички, као део конзорцијума.

Тодорићу још само блог остао

"Питање је када би се сви заједни саставили, ако би то било могуће, да уопште седну за исти сто, да ли би могли да обезбеде средства да купе тај нови 'Агрокор'", каже министар Љајић.

Александар Влаховић сматра да то може да се деси. Нити један конзорцијум потенцијалних домаћих привредника у нашем региону није успео да прогута неку већу трансакцију, објашњава.

"Не верујем да је тако нешто могуће због тога што су они међусобна конкуренција, већ и због тога што мислим да је то један велики залогај за домаћег инвеститора", наводи Влаховић.

Постоји, наравно, још један начин да се наши бизнисмени домогну "Агрокора". Да зајме!

Професор Ђорђе Ђукић каже да би то било могуће једино ако би се овдашњи бизнисмени заједино задужили код неког конзорцијума банака у иностранству. Он не види никога од локалних бизнисмена који има такву репутацију да би окупио конзорцијум банака и могао да позајми толике паре.

"То је убило Тодорића", каже министар Расим Љајић. То префинансирање, преинвестирање, задуживање по невероватним условима.

"Та похлепа је довела до ове ситуације. Према томе, ја се надам да су и наши, а и други бизнисмени научили нешто из тог Тодорићевог искуства и да неће посезати за таквим активностима", истиче Љајић.

Злобници би рекли да Тодорић на своје име има регистрован још само блог. На својој званичној страници, оснивач "Агрокора", који је у тренутку успона компаније бежао од новинара, сада се редовно обраћа јавности.

Тајкуни су једини успешни део хрватске привреде, говорио је Тодорић на врху. Није крио да презире новинаре који га тако ословљавају. Тодорић на ивици више не тражи ауторизацију својих интервјуа. У његовом наступу мање је ароганције.

Могло би се рећи да данас живи у складу са оном Толстојевом, по којој сви срећни тајкуни личе једни на друге. Сваки несрећан, несрећан је на свој начин.