Инфлација неће прећи осам одсто

Гувернер НБС Радован Јелашић изјавио је да ће после четири месеца дефлације, у новембру доћи до повећања инфлације за један одсто, оцењујући да инфлација до краја године неће прећи стопу од осам одсто до краја године.

Инфлација од један одсто у новембру последица је сезонског повећања цена пољопривредних производа, као и кретања светских цена нафтних деривата, рекао је Јелашић у обраћању привредницима ужичког краја, изражавајући оптимизам да ће инфлација у наредној години бити сведена на шест одсто.

Констатацију да ће следећа година за нашу економију "бити боља од ове, али не и добра, гувернер је објаснио новинарима речима да "добро долази тек наредних година, када се, на пример, у наредној години очекује привредни раст од 1,5 одсто, за разлику од ове када очекујемо смањење привредне активности од најмање два одсто.

"Стање спољног дуга Србије није проблем, али је проблем у брзини новог задуживања, јер смо се за девет месеци ове године задужили за додатних око седам одсто БДП, што значи да ћемо до краја године највероватније достићи 10 одсто новог задуживања и ако би ишли тим темпом онда би постојала опасност дужничке кризе", рекао је Јелашић.

Међутим, он је нагласио да Србија неће ући у дужничку кризу, захваљујући и програму са ММФ-ом, јер је држава обећала смањење јавне потрошње, замрзавање зарада, пензија, што даје добру основу да се тренд задуживања не настави, поготово ако се усвоји буџет за наредну годину, договорен са Фондом.

За већу транспарентност буџетског процеса

Напомињући да није имао прилику да се упозна са извештајем Државне ревизорске комисије о трошењу буџетских средстава за 2008. годину, Јелашић је потврдио потребу за већом транспарентношћу за цео буџетски процес, посебно када је у питању његово спровођење, јер и ММФ инсистира на већој фискалној одговорности.

Говорећи о курсу динара, гувернер је подсетио да је референтна каматна стопа смањена за око седам одсто у овој години и указао на чињеницу да је банакама разним мерама монетарне политике враћено додатних 60 милијарди динара у последњих неколико месеци, чиме је повећана динарска ликвидност.

"Чињеница да за те динаре нико није куповао девизе, указује на стабилност курса динара", истакао је Јелашић.

Уз обећање да ће се НБС домаћински односити према властитим девизним резервама, које тренутно износе око 9,97 милијарди евра, Јелашић је најавио да ће их користити само за евентуалне интеревенције на девизном тржишту, како не би долазило до превеликих дневних осцилација курса националне валуте.

"Надам се да ће се после усвајања буџета за наредну годину, и уз примену споразума са ММФ, кад све то заживи и када најављене приватизације додатно повећају девизни прилив, може доћи до евентуалног јачања вредности динара, рекао је Јелашић.