Подршка наступу на тржишту бивше СФРЈ

Влада Србије пружиће домаћим компанијама политичку и одговарајућу финансијску подршку у наступу на тржиштима земаља бивше Југославије, са којима је прошле године Србија остварила робну размену од око 4,4 милијарде евра, најавио је министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић.

Динкић је на скупу "Економска сарадња на простору бивше Југославије" истакао да је Србија у 2008. години имала суфицит у трговинској размени са тим земљама, при чему је извоз био 2,8 милијарди евра, а увоз 1,6 милијарди евра.

Он је подсетио да 37 одсто извоза Србије иде у бивше југословенске републике, док увоз из тих земаља чини 11 одсто укупног српског увоза.

"Највећи обим трговинске размене Србија остварује са Босном и Херцеговином, која је у прошлој години износила 1,35 милијарди евра, затим са Црном Гором - милијарду евра, а следе Македонија, Словенија и Хрватска", рекао је Динкић.

Министар је навео да највише робе Србија извози у Босну и Херцеговину, из које и највише увози, док је највећи суфицит у трговини са Црном Гором, затим БиХ и Македонијом, а дефицит у трговини имамо са Словенијом и Хрватском.

Словенци највећи инвеститори

Према Динкићевим речима, осим трговине важан аспект сарадње међу земљама бивше Југославије су инвестиције, којих у Србији има највише из Словеније, међу којима су Меркатор, Цимос, Меркур, Дрога Колинска, Горење, као и из Хрватске, из које су у Србију највише инвестирали Агрокор и Нексе група.

"Србија је у земље бивше Југославије инвестирала 1,2 милијарде евра, а највећа је инвестиција "Телекома Србија" у "Телеком Српске", затим инвестиције "Хемофарма", "Делте" и Комерцијалне банке у БиХ, "Делте" и "Телекома" у Црну Гору, док су инвестиције у Словенију и Хрватску знатно мање," истакао је министар.

Динкић је најавио да ће влада из буџета подржати стратешку инвестицију Србије у Луку Бар, пошто ће бити мањински власник у заједничком предузећу који ће формирати са заинтересованим српским компанијама.

Министар је подсетио да Србија следеће године преузима председавање ЦЕФТА, при чему ће јој главни циљеви бити либерализација тржишта услуга и тржишта јавних набавки, пошто ће од 1. маја следеће године компаније из земаља ЦЕФТА моћи да конкуришу за јавне набавке под истим условима као домаће компаније.

Динкић је истакао и да постоји шанса за заједнички наступ земаља бивше Југославије на трећим тржиштима у областима као што је наменска индустрија.