Да ли је повећање плата и пензија реално?

То значи да ће примања бити већа од осам до 13 процената. Пре него што се нађе пред посланицима, питали смо економисте хоће ли ипак у државној благајни током следеће године бити простора за још једну повишицу.

Темељ државне касе јесте раст привреде од 3,5 одсто. Уколико резултати буду бољи од плана, може да се отвори простор и за додатно повећање плата и пензија. Колико је то и реално?

Сарадник Макроекономских анализа и трендова Иван Николић каже да ако бисмо ишли неком хронологијом, онда можемо бити оптимисти.

"Ја верујем да ће се влада понашати врло умерено, конзервативно, штедљиво као и претходних година. Тако да, ако привредна активност буде дозволила, свакако ће врло радо кориговати још једном, навише плате и пензије", навео је Николић.

Док Николић сматра да тај новац не би отишао у потрошњу, као пре десатак година, Милојко Арсић, професор Економског факултета, не мисли тако. Подсећа да су плате ове године у јавном сектору порасле око девет одсто, а толико је планирано и за следећу.

"Кумулативно повећање је близу 19 процената за само две године. То је брже од раста БДП-а и брже од раста плата у приватном сектору. Према томе, чак и да та могућност постоји она не би требала да се искористи", рекао је рофесор Економског факултета Милојко Арсић

У новцу, уколико привреда расте један проценат више од очекиваног - порески приходи у буџету би могли да се повећају за око 12 милијарди. Рачунице показују да би грађани и пензионери могли да се надају додатном повећању за нешто више од процента.

Арсић мисли да не би требало да правимо такву врсту рачунице, већ би требало да размишљамо дугорочније.

"Не да повећавамо додатно плате и пензије које ионако расту брже него у приватном сектору, брже од БДП-а, већ би требало размислити да ли можемо да урадимо нешто да створимо услове да расте привреда брже у наредним годинама, а самим тим да се настави одржив раст плата и пензија и у 2020. и 2021 и наредним годинама", наводи Арсић.

Извесно је да је буџетом за наредну годину планирано растерећење привреде од 0,75 одсто. Тај новац од 12 милијарди динара, односно 100 милиона евра остаће привредеи, уместо да иде у буџет.

Економсити предлажу министру да уколико се појави и вишак, да га можда искорситити за додатно смањење пореза привреди.