Уместо у банке штедња одлази у некретнине

Некада су се подизали кредити да би се куповале акције које имају принос већи од камате на дуг, а штедише живеле од камата на улоге. Данас 80 посто улога не прелази суму од 500 евра а 90 посто штедних улога у динарима мањи је од 10 хиљада.

"Та сума је негде од 10 до 15 милијарди евра и из тих средстава се добар део средстава користи за кредитну активност банака", каже Хасан Ханић, декан Београдске Банкарске Академије.

Од 2000. године вредност страних валута, било да је марка или евро, је порасла двоструко, док је инфлација у том периоду била већа од 200 одсто. То је био и простор за нове штедне улоге па је полагано око милијарду евра годишње нове штедње. Последњих година новац је отишао у нове инвестиционе и рентне дестинације.

"Доказ да је штедња преливена у некретнине јесте ситуација на тржишту где ви сада нисте у могућности да купите једнособан стан или неку мању стамбену јединицу на мало атрактивнијој локацији за 60 хиљада евра", каже агент за промет некретнина "Хедонија" Драган Јовановић.

Новац тешко стечен је плашљив али и мобилан па се често сели тамо где је принос већи. Зато треба гледати тамо где банке улажу – у хартије од вредности или осигурање. 

"Када је у питању улагање било у динарима било у девизама грађани морају да буду у потпуности информисани, мора се знати какав је принос каква су очекивања тог приноса и какав је ризик улагања", каже Никола Драгашевић из НБС.

Златно правило код штедње је да је треба поделити на девизе, динаре, па, ако имате, и на злато. Ако негде и изгубите, често на другој страни добијете.