Заједничка седница без заједничког става

На заједничкој седници одбора за индустрију и приватизацију министар економије Млађан Динкић оспорио је наводе министра енергетике Петра Шкундрића да су Руси дали гаранције да ће сва три дела руско-српског енергетског споразума бити реализована.

Скупштински одбори нису донели никакве закључке о преговорима о енергетском споразуму са Русијом, јер на крају седнице није било кворума за одлучивање.

Дан након што су министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић и његови сарадници напустили преговарачки тим, министар енергетике Петар Шкундрић изјавио је да Влада Србије није променила преговарачку платформу и да се преговори о енергетском аранжману са Русијом настављају.

"Треба да урадимо све да постигнемо максимално добар резултат у преговорима наредних дана", рекао је Шкундрић, и нагласио да је ратификовани енергетски споразум Србије и Русије најважнија гаранција да ће се пројекти у њему и реализовати.

Шкундрић је истакао да су Руси, "нажалост, одбили да дају финансијске гаранције", јер сматрају да је Споразум који је потписан 25. јануара у Москви довољна гаранција да ће сва три пројекта: НИС, гасовод "Јужни ток" и изградња складишта гаса у Банатском Двору бити реализована.

"Eнергетски аранжман са Русијом је најбољи стратешки и развојни пројекат, из кога би Србија могла да извуче велике користи", рекао је министар Шкундрић.

Шкундрић јенагласио да се ни преговарачки тим о енергетском аранжману са Русијом није променио, изузимајући министра Млађана Динкића и његове сараднике, који су изашли на свој захтев.

Динкић: Нема гаранција

Министар екониомије и регионалног развоја Млађан Динкић истакао је да не постоје финансијске и правне гаранције да ће Србија добити магистрални руски гасовод и да меморандуми које предлаже руска страна нису ни у каквом случају обавезујући.

Као пример, Динкић је навео два таква потписана меморандума Србије и Русије.

Један меморандум је из 2006. године који се односи на сарадњу нафтно-гасне привреде, а други је о клириншком дугу којим се Русија обавезала да на име дуга бившег ШСР-а ревитализује Хидроелектрану "Ђердап", рекао је Динкић и навео да је руска страна после тога тражила од Србије да доплати 100 милиона долара.

Динкић је упознао чланове одбора да Влада није прихватила његов предлог да се прво прода 25 одсто НИС-а, а осталих 26 одсто за две године, када се потпише уговор о изградњи гасовода.

"Ушли смо у енергетски аранжман са Русијом због гасовода, а сада се све свело на то да ће Руси само да купе НИС", рекао је Динкић, и истакао да је због тога напустио Радну групу Владе за реализацију енергетског споразума.

Динкић је навео да су неки чланови Владе изјавили да "тиме што нећемо тражити гаранције, а продаћемо Нафтну индустрију Србије, чувамо Косово и убрзавамо пут ка ЕУ".

"Ако ћемо тиме што продајемо Русима НИС сачувати Косово и убрзати европске интеграције, ја сам спреман да бесплатно дамо НИС", рекао је Динкић.

Посланици ЛДП и Г17 плус имали су исте ставове по питању енергетског аранжмана са Русијом тражећи додатне гаранције за изградњу гасовода "Јужни ток", док су радикали и ДСС остали при мишљењу да је закључивање споразума од интереса за Србију и да су такве гаранције већ дате.

Јовановић: Влада треба да заустави преговоре о продаји НИС-а

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић затражио је објашњење о томе ко је дао налог преговорачком тиму Србије да напусти преговарачку платформу која је подразумевала повезивање сва три уговора у енергетском аранжману са Русијом.

Јовановић је навео да би чланови скупштинских одбора за приватизацију и за индустрију требало да траже од владе да се зауставе преговори о продаји НИС-а и затражио да се Уставни суд Србије по убрзаном поступку изјасни о уставности споразума.

Лидер ЛДП-а је, такође, затражио да се расправе и разлози због којих су поједини људи који су водили преговоре о енергетском споразуму изашли из преговарачког тима, наглашавајући како би економски интереси грађана Србије требало да буду изнад било каквих других интереса када је у питању Руска Федерација.

Поповић: Највећи енергетски подухват у Европи

Посланик ДСС-а Ненад Поповић рекао је да никада није било важније потписивање енергетског споразума са Русијом, него данас, због тешке економске ситуације у свету али и због лоше ситуације у којој се Србија налази.

Истакао је да је изградња гасовода кроз Србију један од важнијих фактора у придруживању Србије Европској унији и оценио да је "то највећи енергетски подухват у Европи у који је укључено седам европских држава".

Поповић је, такође, оценио да је то један од најбољих економских уговора Србије у последњих 40 година и запитао "зашто се од самог почетка преговора о њему иде на његово рушење".

Приметио је да никада ниједан споразум који је Србија потписала није оволико анализиран и да нема разлога за то јер међудржавни споразуми имају највећу правну снагу.