Љајић: Србија међу пет земаља у Европи по расту броја туриста

Љајић наводи да је према истраживању које је спровело Mинистрство туризма чак 40 одсто странца боравило у Србији приватно и још 13 одсто у хостелима.

"Питање је да ли су ти и пружаци услуга и хостели уопште регистровани, то је једно велико поље сиве зоне. Сигуран сам да је од званичних 17 одсто, што Србију у сврстава међу пет земља са највећим растом броја туриста у Европи, стварна посета страних туриста већи", истиче Љајић. 

"На питање шта их мотивисало да дођу у Србију, 40 одсто анкетраних је рекло да је то културно населеђе, 22 одсто гостопримство, 21 гастрономија, а само 10 одсто забава, док је за 16 одсто најбитинији био однос цене и квалитета", каже Љајић.

Напомиње да су странци давали више одговора, па проценти не иду до 100, већ преко тога.

"Туристичка понуда конципира се према одређеној циљној групи. То даје наду да ће резултат и у овој години бити још бољи од стратегије до 2020. и да бисмо раније могли да достигнемо циљ да приходи од туризма премаше две милијарде евра", истиче министар.

"Када говоримо о Кинезима за седам месеци их је било више него за целу прошлу очекујемо да их буде око 100.000 захваљујући директној авио-линији и безвизном режиму", указујењ Љајић

Према његовим речима, у свеопштем лудилу у свету Србија представаља оазу без омогућност било каквог теророистичког напада.

Напомиње да српски аеродроми имају 96 директних авио-линија од који је 71 редован.

Проблеми са којима се странци суочавају – таксисти, џепароши, гужве...

"Има пуно тога што треба да се уради у будућности. Током истраживања питали смо странце шта треба да се исправи. Кажу да им сметају таксисти, џепароши, просијаци, гужве у Београду", каже Љајић.

Како је додао, 53 одсто анкетираних је рекло да су за Београд сазнали преко друштвених мрежа и интернета.

На питање о високим трговачким маржама где су цене неких производа веће него у Немачкој, Љајић каже да не постоје административни начин да се марже ограниче осим када је реч о цени једне врсте хлеба.

Према његовим речима, једини лек је јача конкуренција.

"У новом закону у трговини, настојаћемо да смањимо трошкове. Прво што се добављачу напалаћује је улазак у трговински ланац, а после и позиција на полици. Када се ти трошкови смање и производи ће за купца бити јефтинији", поручује Љајић.

На најаву о доласку великог трговинског ланца као што је холандски "Шпар", Љајић напомиње да је врло незахвално гооврити о томе.

"О доласку 'Шпара' говорило се још 2008, сад смо то чули од њихових представника. То говори о стабилности домаћег тржишта и њеоговм потенцијалу. Не могу да тврдим да ли било контаката између 'Агрокора' односно, 'Меркатора' и 'Шпара'", каже Љајић.