Енергетски ефикасно становање

Најбоља енергија је она која се не троши. У развијеним европским земљама то су давно схватили па се тако, годишње, по квадратном метру у Немачкој троши мање од 50 киловатчасова, на нивоу ЕУ око 100, а у Србији више од 200 киловатчасова по метру квадратном.

"Зградарство у Србији највећи је потрошач финалне енергије, 40 до 48 одсто, што значи да ту постоји велики потенцијал за повећање енергетске ефикасности", рекао је Димитрије Лилић, самостални саветник за енергетску ефикасност у зградарству у Агенцији за енергетску ефикасност.

Када купујемо стан или кућу, поред тражене величине, најбитнији су нам изглед, локација и, наравно, цена некретнине. Не обраћамо пажњу на оно што нас чека по усељењу, попут трошкова грејања и електричне енергије. У Немачкој, купцима је најбитнија енергетска ефикасност.

Жарко Мијаиловић, председник Асхаус групе из Немачке каже да се данас 99 одсто Немаца распитују у вези с енергијом.

И у Србији је недавно, усвајањем Закона о планирању и изградњи, уведен сертификат, познатији као пасош енергетске ефикасности зграде. Без тог сертификата, који би коначно требало да уведе ред у потрошњу енергије, неће моћи да се добије употребна дозвола.

"Ако купујемо стан у Кнез Михаиловој, знамо да он има неку своју цену због локације, међутим, на хлађење и грејање може да се потроши и до трећине саме инвестиционе вредности током коришћења стана. Зато је важно да буду квалитетни фасада, прозори, грејање", каже Драгослав Шумарац, председник Инжењерске коморе Србије.

Зато је изградња енергетски ефикасног објекта нешто скупља, уграђују се најсавременији термоизолациони материјали, квалитетна столарија.

У Немачкој, они који желе да живе у једној таквој кући која користи алтернативне изворе енергије, имају велики избор. Само на изложбеном простору у Минхену, можете да бирате у понуди шездесетак произвођача.

Жарко Мијаиловић каже да у Немачкој постављање такве куће траје један дан, а унутрашњи радови 2-3 месеца и наводи да кућа од скоро 170 квадрата кошта 300 хиљада евра, без земљишта.

Улагањима до уштеда

Иако је овако нешто само сан за многе у Србији, треба знати да се и мањим улагањима у становима у којима живимо, могу штедети и енергија и новац.

Велика насеља зидана пре 40 или 50 година нису енергетски ефикасна, каже Шумарац и додаје да је веома важно да се фасаде реконструишу и да се прозори замене квалитетним.

"Посебно ће то бити важно кад се уведе плаћање по потрошњи, свако ће имати инетрес да угради добре прозоре, да изолује стан, јер ће мање плаћати грејање и хлађење, ту треба да помогну држава и банке", рекао је Шумарац.

У Немачкој, куповина енергетски ефикасне куће, која ће вам се касније и економски и еколошки исплатити, подразумева државне субвенције, или отпис дела пореза.

Тамо се деценијама подиже свест становништва о значају такве градње, држава издаје много часописа која се искључиво баве том темом, или финансијки помаже специјализоване тв емисије.

Тако нешто, у медијима у Србији на нивоу је статистичке грешке, па не чуди што о томе веома мало знамо.

У фирми Асхаус, која се производњом енергетски ефикасних кућа бави и код нас, кажу да велики проблем представља и недостатак школоване, квалитетне радне снаге.

"Проблем је што је то дугорочан процес, да бисмо ишколовали једног радника треба нам неколико година, 2 године да заврши занат и 2 године да буде мајстор. До тада, морамо да увозимо радну снагу која ће их обучавати, да би наша производња заживела неопходним темпом", каже Мијаиловић.

Неодговарајући европски стандарди

Да бисмо се једног дана бар приближили развијеној Европи, немачки привредници своје вишедеценијско искуство у тој области преносе српским колегама. Прилика за то био је и недавни сусрет у Индустријској и трговинској комори у Минхену. Углавном нас критикују због тога што немамо уређен систем, који би стране фирме препознале и развијале своје пословање у Србији.

"Регулатива доста каска за европском. Код нас се граде велики комплекси у које се уграђују материјали који нису лоши, али не одговарају европском стандарду", рекао је Бојан Предојевић, Профајн, Београд.

Михаел Смит, изасланик немачке привреде у Србији каже да се овде кредити не суфинансирају у области енергетске ефикасности.

"Влада Србије помаже потросачке кредите, кола, електронске уређаје... Можда је паметно да те субвенције користе за кредите за енергетску ефикасност, јер то дугорочно повећава конкурентност српске привреде", рекао је Смит.

Чак и да извор енергије није ограничен, да имамо поуздан систем снабдевања и стабилне цене, не бисмо смели да занемаримо локално загађење ваздуха и климатске промене.

После великог самита о клими, следећег месеца у Копенхагену, треба очекивати да ће све земље, на основу међународног спораума, морати да смање штетне емисије. Како је за то потребно време, припреме бисмо већ морали да убрзамо, да прихватио туђе навике, а своје оставимо у прошлости.

"Прошла су времена када смо могли да укључимо ТА пећ на тројку и да отворимо прозор. Када смо дошли у хотел у Минхену, видели смо да су радијатори хладни. Паметан свет штеди, заврне вентил кад изађе из собе", каже Шумарац.

Штедњи енергије, грађани Немачке уче се већ шест деценија. Та тема посебно је добила на значају у време енергетске кризе, 70-их година прошлог века.

"Пре енергетске кризе нисмо толико водили рачуна о штедњи. Почетком 80-их, Партија Зелених уврстила је енергетску ефикасност у свој програм и још више нагласила ту причу. Тек тада се створила свест о штедњи, а све то записано је у Уредби о уштеди енергије", рекао је Александар Хоекле, Индустријска и трговинска комора у Минхену.

Прошле зиме, после гасне кризе, аустријски стручњак Гинтер Ланг захвалио се Владимиру Путину што је заврнуо славине гаса на две седмице и тако, на најбољи начин, показао јавности колики је значај изградње објеката који троше мало енергије.