Нова статистика о рецесији у САД

Амерички биро за статистику саопштио је податке који показују да се рецесија у Сједињеним Америчким Државама разбуктава неконтролисанo и много брже него што се мислило. Према статистикама о незапослености, у Америци, у новембру посао је изгубило 533 хиљаде људи. Ревидиране су и статистике из септембра и октобра. Претходне су показивале да је у та два месеца посао изгубило 524 хиљаде радника. Нова цифра је 723 хиљаде што значи да је од почетка рецесије пре годину дана, без посла остало око 2 милона Американаца.

Тиме се америчка стопа незапослености попела на 6,7 %. У ту статистику улазе само они радници који активно траже посао. Они који су већ дигли руке или раде сезонске послове са мање сати него што би им било потребно, уопште се не броје али постоји податак да је само у новембру 420 хиљада људи престало да активно тражи посао, што умногоме увеличава проблем.

Новембарско отпуштање више од пола милиона радника највеће је у једном месецу још од 1974.

Стручњаци упозоравају да ће овако велико отпуштање радника неминовно проузроковати драстично смањивање потрошње грађана, самим тим и продаје и производње што опет доводи до нових отпуштања. Та спирала могла би да потраје годинама.

Већина стручњака процењује да се бруто национални производ Америке у последњем кварталу ове године смањује за 5 - 6 % месечно и да ће у наредној години наставити да се смањује стопом од око 2 % месечно што је највећи пад још од Другог светског рата.

Одлазећи председник Џорџ Буш кратко се појавио пред новинарима испред Беле куће и само рекао да је „забринут због свих тих америчких радника који остају без посла", док је новоизабрани председник Барак Обама рекао да остаје при обећању да ће створити два и по милиона радних места током свог првог мандата.

Његова изјава да се то може постићи изградњом инфраструктуре и улагањем у алтернативне изворе енергије наговештава да су на помолу јавни радови којима је Америка и у прошлости решавала рецесије.

Добра вест је да ће Конгрес одобрити краткорочну позајмицу аутомобилској индустрији у Детроиту.

Конгрес иначе води дебату са председником Џорџом Бушом о томе како интервенисати да би се спасила економија. Лицитира се количином новца који ће бити потребан да се опорави америчка привреда која обрће око 14 хиљада милијарди долара годишње.

Стручњаци процењују да ће бити потребно у предузећа умпумпати око 600 милијарди долара новца пореских обвезника у свакој од наредне три године. Лидери демократске већине у Конгресу до сада су понудили око 400 милиона.