Субвенције и осигурање важни за развој пољопривреде

Како су оценили учесници на националној конференцији Агробизнис Србије - "Аграрна политика у 2018. години" одржаној у Привредној комори Србије, један од значајнијих проблема са којима се сусреће пољопривреда Србије је и што њиве и животиње нису осигуране те када наиђу сушне године, пољопривредници трпе огромне штете.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић је на почетку конференције о аграрној политици рекао, коментаришући наступ фолклорног друштва које је извело песму "Ој додо, ој додоле", да управо та песма осликава стање у пољопривреди када је у питању површина под системима за наводњавање те да постоји навика да се "гледа у небо" уместо да се ради на изградњи система за наводњавање.

"То је уствари слика и прилика нас и свега у задњих 30 година што нисмо и што јесмо радили", додао је Недимовић.

Од укупно засејаних пољопривредних површина у нашој земљи, према проценама стручњака, око 13 одсто је обухваћено осигурањем, а то је још увек далеко од праксе развијених земаља где тај проценат осигурања иде од 50 па и до преко 70 одсто колико је у Аустрији.

"Врло често људи не схватају о чему се ради у пољопривреди и не схаватају да имате годину у којој се деси суша па се последице рефлектују на наредне године, а све то је један циклус навика који је јако тешко пресећи", указао је Недимовић.

"Пољопривредна производња је врло значајна за економски развој Србије, с обзиром да учествује са око 6,5 одсто у БДП-у, а у том проценту", биљна производња учествује са 70 одсто каже Милош Бјелић из "Дунав осигурања".

Међутим, каже Бјелић, удео сточарске производње који чини 30 одсто се и даље смањује, а ратарска производња расте, па су тиме и површине које је неопходно осигурати веће, како би се избегла штета у сушним годинама.

Напомиње да је од укупно обрадивих површина у Србији, око 13 одсто осигурано, што је благо повећање осигураних пољопривредних површина у односу на године раније.

"Држава је омогућила газдинствима повраћај 40 одсто новца у односу на наплаћену премију. Ако је висина премије 1.000 динара са укљученим субвенцијама надлежног министарства и локалне самоуправе на бази 10 одсто, висина премије износи 500 динара, а 'Дунав' омогућава да пет одсто пореза пољопривредници плате одмах након закључења уговора, а остатак се плаћа након скидања усева", објашњава Бјелић.

Постоје и одређена ограничења, каже Бјелић, и то до 100 хиљада динара за ратарску производњу, 500 хиљада за повртарску и до милион динара за воћарско виноградарске културе.

"За сточарску производњу лимит је до два милиона динара с тим што је укупан повраћај по једном газдинству два и по милиона.

Одређене локалне заједнице су препознале осигурање као кључ стабилности не само газдинства него и локалних заједница и државе у целини и учествују једним делом у повраћају премије", каже Бјелић.

Пољопривредни произвођач Радиша Радисављевић из Медвеђе код Деспотовца каже да, иако су протекле године биле сушне, он је његових 70 хектара пољопривредних површина осигурао те не мора "да гледа у небо".

Рекао је да на овим површинама сеје пшеницу, раж, овас и друге културе, а како каже, вођење рачунице везане за осигурање, процене штета је препустио "Дунаву".

На конференцији се говорило и о "старењу српског сељака" а према речима министра Недимовића, када се погледа структура пољопривредних газдинстава у Србији, "ствари уопште нису ружичасте" јер просечна старост охих који се баве пољопривредом расте, посебно у сектору сточарства.

"Морамо пољопривреду да посматрамо као привредну активност ако желимо да идемо напред, а ако је искључиво посматрамо као социјалну категорију, ту напретка нема", поручио је Недимовић на данашној конференцији.