"Привредни раст Србије три одсто ове године, јавни дуг 56 процената"

Према најновијем редовном извештају Светске банке за Западни Балкан, који је представљен у Канцеларијама ове међународне финансијске институције у Београду, инфлација ће ове, као и у наредне две године, износити три процента.

Пројектовани раст БДП-а региона Западног Балкана ће се у овој години опоравити на 3,2 посто, а у 2019. години ће износити 3,5 процената.

У извештају се такође наводи да је привредни раст на Западном Балкану опао лани, упркос отварању 190.000 нових радних места у првих девет месеци те године, при чему је БДП Србије, највеће економије у региону, успорио на процењених 1,9 одсто у 2017. првенствено услед неповољних временских услова.

Стопа привредног раста за регион у целини пала је са 3,1 одсто у 2016. години на процењених 2,4 одсто прошле године због оштре зиме и мањег обима инвестиција, али се очекује опоравак раста на 3,2 одсто у овој и 3,5 одсто у 2019. години.

"У региону се бележи позитиван тренд. Све више грађана налази посао, док се зараде полако повећавају. Међутим, на привредни раст негативно утичу како домаћи тако и инострани чиниоци, што је и потврђено успоравањем раста у 2017. години", навела је Линда Ван Хелдер, регионална директорка Светске банке за Западни Балкан.

Стабилнији раст који Светска банка предвиђа у наредних неколико година, како каже, може се остварити под условом да се примени правилна комбинација јавних политика и прописа да би се смањила осетљивост на ударе и подстакао раст.

Према мишљењу Светске банке, укупни изгледи региона су позитивни, пошто се очекује опоравак раста у Србији и Македонији, повећање инвестиција у Босни и Херцеговини и на Косову и успоравање раста у Албанији и Црној Гори са завршетком великих инвестиционих пројеката и наставком преко потребне фискалне консолидације у Црној Гори.

У извештају се констатује да се запосленост повећава у читавом региону и то нарочито у сектору трговине на велико и мало.

У свих шест земаља Западног Балкана отворена су нова радна места током 2017. године, напомиње се и додаје да је просечна стопа запослености непрекидно у успону и да је достигла у септембру 2017. ниво од 42,6 одсто.

Незапосленост у региону је била 5,6 одсто мања него претходне године, а опала је и незапосленост младих на 31,5 одсто са 37,5 одсто претходне године.

Ипак, у извештају се упозорава на успоравање темпа отварања радних места, будући да је стопа раста запослености на годишњем нивоу пала са 4,5 одсто у 2016. години на 3,2 одсто у септембру 2017.

У извештају се позива на смеле структурне реформе ради пружања подршке стварању нових радних места и подстицању одрживог раста на средњи рок.

"Привредни раст у целом региону и даље је осетљив како на ударе изазване временским приликама, као што су оштре зиме и неочекиване природне катастрофе, тако и на чиниоце који се односе на сваку земљу појединачно, попут политичке неизвесности. Земље региона се против утицаја ових негативних фактора могу борити реформама којима се подстиче развој приватног сектора и смањују препреке за учешће радне снаге", закључује се у извештају Светске банке.

Шестовић: Привредни раст прошле године био нешто мањи 

Виши економиста Светске банке Лазар Шестовић наводи да је привредни раст наше земље прошле године био нешто мањи, јер је пољопривреда подбацила, али да је добро што се релативно спорији раст привреде није толико одразио на запосленост.

"Прошле године смо имали три посто више запослених него у 2016. години, а тај раст је, пре свега, дошао из услужних сектора – трговине на мало и велико, где је дошло до креирања 30.000 нових послова, док је у индустрији отворено 23.000 нових послова у односу на 2016. годину", прецизирао је Шестовић.

То је, како додаје, последица раста директних страних инвестиција у деловима Србије ван Београда, које су нарочито заслужне за раст запослености у индустрији.

Већи прошлогодишњи буџетски суфицит од 1,2 одсто БДП-а је, уз повољне трендове на финансијском тржишту, курс евра према долару и ниске камате на међународним тржиштима, допринео смањењу трошкова по основу камата и паду учешћа дуга у БДП-у.

"У овој години пројектујемо балансиран буџет и дефицит који не би требало да буде већи од пола процента БДП-а", изјавио је Шестовић.

Како је указао, један од битнијих догађаја у 2017. години био је значајан раст дефицита текућих трансакција у спољнотрговинским односима, будући да је дошло до убрзаног раста увоза.

"Иако смо имали раст извоза од 11 посто, раст увоза је све то анулирао, што је проузроковало да се дефицит повећа на 5,7 посто БДП-а са 3,1 одсто из 2016. године", истакао је Шестовић.

То је, према његовој оцени, један од највећих ризика по нашу земљу, као и још увек прилично висок ниво спољног дуга.

"Раст плата треба да буде у складу с растом БДП-а"

Наредно повећање плата у јавном сектору не би требало да буде веће од номиналног повећања бруто домаћег производа, што би требало да буде политика и на средњи рок, поручио је виши економиста Светске банке Лазар Шестовић.

"И даље, међутим, постоје области где може доста да се уштеди, као што су веома велике субвенције које се исплаћују привреди. Ту смо уочили повећање у прва два месеца ове године", изјавио је Шестовић на конференцији за новинаре у Канцеларији Светске банке у Београду. 

Како је додао, већ сада се виде ефекти повећања плата у јавном сектору, што је, како истиче, било потребно урадити, јер је смањење трајало прилично дуго.

"Што се тиче повећања фонда зарада у јавном сектору у периоду јануар-фебруар 2018. у односу на исти период прошле године, тај раст је износио 11,8 процената у номиналном износу, односно 7,9 милијарди динара", навео је он.

То су подаци који се односе на укупан општи сектор државе које објављује Министарство финансија, и ту су укључени сви нивои државе, као и социјални фондови.

Потрошња на пензије, међутим, како је прецизирао, расте нешто мање, отприлике четири процента, односно укупан износ је већи за 3,3 милијарде динара у односу на прва два месесеца просле године.

"То има утицај на економски раст, зато што је учесће државе у укупној пторошњи становништва доста велико. Учешће потрошње сектора опште државе је око десетак посто БДП-а, плус потрошња на пензије око 7,8 посто БДП-а, тако да је све то заједно 20 посто укупног БДП-а", објаснио је Шестовић.

На основу расположивих података о БДП-у за прва два месеца може се уочити да је државни сектор допринео у номиналном износу са 11 посто привредном расту.

"Наш проблем је тај да када дође до раста потрошње, аутоматски долази до раста увоза и повећања дефицита текућих трансакција", истакао је Шестовић.