петак, 09.03.2018, 12:24 -> 16:19
Извор: Танјуг
Потписан Меморандум за реконструкцију пруге Београд–Загреб
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потписала је са министром мора, промета и инфраструктуре Хрватске Олегом Бутковићем Меморандум о сарадњи на унапређењу железничког саобраћаја, који предвиђа заједничку реконструкцију пруге Београд–Загреб, која је дуга 412 километара. Меморандум је потписан у Палати "Србија" у присуству министарке за европске интеграције Србије Јандранке Јоксимовић.
Зорана Михајловић и Олег Бутковић поручили су да је реализација пројекта реконструкције пруге Београд–Загреб веома важна за повезивање две земље и целог региона.
Михајловићева је на конференцији за медије истакла да је потписани Меморандум за заједничку реконструкцију пруге први резултат посете председника Србије Александра Вучића Хрватској на позив председнице те земље Колинде Грабар Китаровић.
Вучић и Грабар Китаровићева су у фебруару у Загребу разговарали о реконструкцији те пруге, након чега су се ресорна министарства договорила о потписивању Меморандума.
"Сада је између Београда и Загреба возом потребно око седам и по сати, а наш је план да то скратимо, да буде највише до четири сата", рекла је Михајловићева.
Истиче да је план да пруга буде за брзине возова од 160 километара на сат.
Михајловићева је додала да ће се ове године радити на пројектно-техничкој документацији и да би могло да се прича о почетку радова у другој половини 2019. године.
Према њеним речима, наредне недеље ће почети технички разговори за реконструкцију пруге Београд–Загреб, као и да је договорено да тада буду формиране и заједничке радне групе на нивоу државних секретара.
"Много је разлога за реконструкцију ове пруге, од бољег повезивања у региону, већег превоза терета и путника, до бржег економског развоја, јер је инфраструктурно повезивање инвестиција у будућност", рекла је Михајловићева.
Додала је да су се Србија и Хрватска једним чланом Меморандума обавезале да ће заједно аплицирати за средства за израду пројектне документације и извођење радова код фондова ЕУ.
"У наредних месец дана ће бити познати детаљи о статусу пројектне документације и договорени наредни кораци у поступку аплицирања за средства ЕУ", навела је Михајловићева и подсетила да је вредност радова на територији Србије 250 милиона евра.
Најавила је да ће следећи сусрет са колегом из Хрватске имати крајем маја, када ће бити пресек стања.
"Договорили смо се и да припремимо споразум о заједничком одржавању мостова између Србије и Хрватске већ идућег месеца, као и да у најкраћем периоду српска железничка предузећа припреме предлог решења дуговања према хрватским железничким компанијама", додала је Михајловићева.
"Постоје одређена дуговања у железничким предузећима, пре свега српских према хрватским, која нису у потпуности решена и предузећа имају обавезу да у наредних месец дана договоре начине како ће се то решити", додала је Михајловићева.
Нагласила је да је Србија финансијски стабилна држава и да ће моћи да поднесе терет реконструкције и изградње железничке пруге Београд–Загреб, који ће српску страну коштати 250 милиона евра.
Михајловић: Пруга Београд–Загреб је инвестиција за будућност
Одговарајући на питање новинара колико ће пројекат реконструкције пруге коштати Хрватску и Србију, али и који је његов значај, Зорана Михајловић је рекла да овде не треба инсистирати на вредности пројекта, јер он представља инвестицију за будућност.
Према њеним речима, овај пројекат ће се радити фазно, тако да ће бити довољно времена да и једна и друга земља обезбеде средства.
"Иза сваке велике инфраструктурне одлуке, поготово које повезују две државе, постоји политичка одлука, поред оне економске одлуке. Ако имамо јасан циљ и желимо да повежемо наше две државе и поново реконструишемо пругу, ми ћемо то и урадити. Корак по корак, онолико колики су наши оквири када говоримо о финансијама", указала је Михајловићева.
Истакла да је инфраструктурно повезивање основа сваког развоја и поновила да ће реконструкција пруге скратити време теретног саобраћаја и путника са седам и по на скоро четири сата, те да ће већа циркулација теретних и путничких возова допринети развоју целе земље.
Према њеним речима, следеће недеље ће техничка радна група јасно дефинистати шта још треба урадити како би се израдила пројектно-техничка документација.
"Ми смо на нашој страни 7,5 километара реконструисали, остало нисмо и треба да завршимо пројектно-техничку документацију која се процењује на осам до десет милиона евра", указала је министарка.
Напомиње да за месец дана обе стране треба имати комплетну слику "ко шта ради, и шта је потребно од документације", да би се, каже, знали на који начин да аплицирају за фондове ЕУ.
Бутковић: Хрватску ће реконструкција пруге коштати око милијарду евра
Министар мора, промета и инфраструктуре Хрватске Олег Бутковић истакао је да је потписани Меморандум један од најважнијих инфраструктурних пројеката у региону.
Навео је да је реч о реконструкцији постојећег паневропског Коридора 10, који не само да повезује две земље, већ и све земље на правцу Запад–Исток.
Додао је да је и самој Хрватској та железничка веза веома важна.
"Коридор 10 је превише важан не само за Хрватску и Србију већ и за све земље у окружењу и за ЕУ. Нама је циљ вратити и превоз људи и терета на тај коридор, наравно да је са том инфраструктуром пуно теже", рекао је Бутковић.
Указао је да ће Хрватску реконструкција пруге коштати око милијарду евра, с обзиром на то да се већи део пруге налази на хрватској страни.
"Један део новца смо већ инвестирали у претходном периоду помоћу средстава ЕУ, а за реконструкцију преосталих деоница биће потребно око милијарду евра, које такође највећим делом планирамо да обезбедимо уз подршку ЕУ", рекао је Бутковић, уз очекивање да ће Хрватска добити европско суфинансирање од 85 одсто.
Изразио је задовољство што је након посете председника Вучића Загребу у кратком року припремљен данашњи састанак и потписивање Меморандума, додајући да је велики број конкретних проблема већ решен на нижем нивоу од министарског.
"Разговарали смо данас и о другим пројектима, о одржавању три моста која повезују наше две земље, о пројектима у водном транспорту и бољем коришћењу потенцијала Дунава и Саве. Верујем да ће сви кораци о којима смо се данас договорили допринети још бољем повезивању две државе и унапређењу укупних економских односа", рекао је Бутковић.
Хрватски министар је рекао се у Београду осећа добро, да су он и његова делегација јуче лепо дочекани и захвалио домаћинима на гостопримству.
Јоксимовић: Србија и Хрватска ће заједно аплицирати код европских фондова
Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић нагласила је да ће Србија и Хрватска заједно аплицирати код европских фондова за тај важан пројекат.
Објаснила је да Хрватска као чланица ЕУ може да користи кохезионе фондове ЕУ за развој регионалне инфраструктуре и нагласила да је та пруга део трансевропске саобраћајне мреже.
Навела је да кохезиони фондови ЕУ за развој инфраструктуре предвиђају финансирање и до 90 одсто за пројекте.
"Србија је земља кандидат и имамо могућност да аплицирамо за инфраструктурне пројекте, посебно за регионално важне инфраструктурне пројекте из неколико фондова, а то су Инвестициони оквир за Западни Балкан, као и нови инструмент ЕУ који се зове Инструмент за повезивање Европе, а који ће бити значајан и финансијски моћан извор за финансирање бројних регионалних инфраструктурних пројеката који подржавају развој трансевропске саобраћајне мреже", указала је Јоксимовићева.
Додала је да у синергији са Хрватском можемо добити више новца и подсетила да Србија са Хрватском има пројекте у прекограничној сарадњи у областима инфраструктуре, животне средине и транспорта, за које до краја 2020. године имамо на располагању 35 милиона евра бесповратне помоћи.
Према њеним речима, од тих пројеката највећу корист ће имати пограничне општине у Србији и Хрватској.
Нагласила је да Србија као земља која тек треба да приступи ЕУ има могућност да користи претприступне фондове (ИПА).
Потписани Меморандум предвиђа сарадњу на модернизацији железничке инфраструктуре, олакшавање поступака на железничким граничним прелазима између две државе, као и заједнички наступ према фондовима ЕУ и другим међународним институцијама у вези са модернизацијом пруге Београд–Загреб, на Коридору 10.
Пре потписивања Меморандума, одржан је састанак министарке Михајловић и министра Бутковића, као и четири билатерална састанка министарстава две земље о друмском, железничком, водном и ваздушном саобраћају и пленарни састанак делегација.
Михајловић: Убрзаћемо саобраћај између Србије и Хрватске
Србија и Хрватска ће скратити процедуре на граничним прелазима како би се убрзао саобраћај између две земље, изјавила је потпредседница Владе и министарка саобраћаја Зорана Михајловић.
Михајловићева је, у Палати "Србија", рекла да ће заједно са колегом из Хрватске, министром сабраћаја Олегом Бутковићем, у наредном периоду интензивно радити на уклањању свих баријера у саобраћају.
Најавила је да ће током овог месеца у Србији почети и реконструкција ауто-пута између Батроваца и Кузмина.
"Што се тиче реконструкције ауто-пута од Батроваца ка Кузмину, када уђете у Србију из Хрватске, у марту коначно почињу радови", рекла је Михајловићева.
Истакла је да је пројектант каснио за израдом пројектно-техничке документације и да је проблем са пројектантом трајао годину и по дана, због чега је са њим и раскинут уговор.
Указала је да је у претходном периоду Србија проширила гранични прелаз са Хрватском, тако да је сада много већа пропусна моћ за путнички и теретни саобраћај.
"На Батровцима су честа загушења, без обзира што је Хрватска члан ЕУ", додала је министарка.
Додала је да је Србија, када је реч о граничним прелазима, у последњих годину дана пуно радила на физичком повезивању, али и на отклањању нефизичких баријера са свим суседним земљама.
Напоменула је да су тако покренути разговори и са Мађарском и Бугарском, као и да, на пример, возови из Србије за Бугарску чекају и по десет сати.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар