Протокол за пругу Београд - Загреб на агенди 9. марта

Потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић рекла је за Танјуг да ће делегација Хрватске, на челу са хрватским министром мора, промета и инфраструктуре Олегом Бутковићем, доћи у Београд 9. марта.

Председници Србије и Хрватске Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић су у фебруару у Загребу разговарали о реконструкцији те пруге, након чега су ресорна министарства договорила потписивање протокола.

"Током посете 9. марта разговараћемо и потписати протокол о реконструкцији пруге, који предвиђа да Србија и Хрватска заједно конкуришу код ЕУ фондова за израду пројектно техничке документације", навела је Михајловић.

Према њеним речима, велика делегација Хрватске ће заједно са нашом делегацијом разговарати и о пројектима земаља Западног Балкана, билатералним односима Србије и Хрватске у желеничком, путном и ваздушном саобраћају.

"Очекујем добар састанак и да ће након тога наши сарадници наставити даљи рад", додала је Михајловићева.

Почетак радова 2019. 

У том министарству кажу да је инфраструктурно повезивање најбољи начин да се цео регион брже развија и да се превазиђу проблеми из прошлости.

Такође, планирано је да се ове године ради на припреми пројектно-техничке документације, а радови би могли да крену тек 2019. године.

Возом се од Београда до Загреба сада путује око седам сати.

Део пруге кроз Србију је дуг 116 километара и према подацима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који су достављени Танјугу, планирана је реконструкција оба колосека на целој деоници Голубинци - Шид, одсносно до границе са Хрватском, као и модернизација дела од Руме до Шида.

За реконструкцију пруге на територији Србије биће потребно око 250 милиона евра, на територији Хрватске нешто више.

У Инфраструктури железнице Србије раније је речено да је пруга Београд - Загреб кроз Србију двоколосечна, електрифицирана и пројектована за брзине од 120 километара на сат.

Леви колосек из правца Београда ка Шиду је у бољем стању и брзина возова од Батајнице до Шида је око 100 километара на сат.

Са друге стране, деоница од Београда до Батајнице је у нешто лошијем стању и на њој се возови крећу брзином између 40 и 80 километара на сат.

Такође, десни колосек из правца Београда ка Шиду, на деоници од Руме до Шида, у лошијем је стању и на деоници Рума - Шид од 60 километара, брзина возова је између 30 и 50 километара на сат.

Деоница Београд - Стара Пазова у дужини од 34,5 километара биће модернизована у оквиру изградње пруге за велике брзине Београд - Суботица - Будимпешта средствима кинеског кредита.

На левом колосеку од Старе Пазове до Шида брзина возова је сада 100 километара на сат и потребне су мање реконструкције да би се подигла на 120 километара на сат.

На десном колосеку, између Руме и Шида, неопходно је реконструисати
целокупан горњи строј пруге.

То подразумева замену шина, прагова, колосечног прибора и решетке, туцаника и скретница.

Такође, неопходне су и мање реконструкције на деоници Стара Пазова - Рума.
Целокупна реконструкција тих деоница треба да омогући да брзина возова и на десном колосеку буде 120 километара на сат.

У Инфраструктури железнице Србије подсећају да је пруга Рума - Голубинци од 17,9 километара, на међународној железничкој магистрали Београд - Шид - Загреб, реконструисана и модернизована средствима руског кредита 2015. године.

Вредност радова је износила 12,9 милиона долара, а након реконструкције пруга је оспособљена за брзине од 120 километара сат.

Председник Вучић је током посете Хрватској рекао да би та пруга ревитализацијом коначно могла постати најбоља саобраћајница у региону и то не само за путнички саобраћај.

"Тиме неће добити само Србија, већ и Хрватска, јер ако нема ревитализације пруге, железнички саобарћај би се завршавао у Загребу, а овако би имали најдиректнију везу са целом југоисточном Европом", рекао је Вучић у Загребу.