Подстицај за произвођаче органске хране

Произвођачи органске хране од 1. марта до 20. маја по седми пут могу да конкуришу за средства од милион и по динара којима Нлб банка награђује најбоље произвођаче у тој пољопривредној грани. Тражња и извоз органских производа расте, а и држава је прошле године почела да субвенционише ту производњу, како по површини тако и за обезбеђивање сертификата.

Бели покривач ће окопнити већ следеће недеље, а то је и прилика за баштоване да крену у све исплативију производњу органске хране. Тако је у свету, па зашто не би било и код нас. Искуство прошлогодишње победнице конкурса је да људи желе да купују органску храну али због више цене још није доступна свима.

"Идеја кад сам ја покренула посао је била шта – пласирати органске оброке деци у вртићима, домаћа јела. Али треба нешто да се промени системски да би та храна појефтинила", каже произвођач органске хране Весна Бошковић из "Из мамине кухиње".

За сада систем подржавају банке али и држава субвенцијама.

"Оно што је разлика између конвенционалне и органске прољопривреде је да се средства која субвенционишу чак за 70 посто увећавају у односу на класичну производњу. То значи, иду од 40 до 70 посто у зависности од године и типа производње", рекао је Горан Ђаковић, уредник чаосписа Агробизнис.

Tржиште органске производње у Европској унији од 2010. до 2016. нарасло је са 18 на 33 милијарде евра. У Србији површине засада у том периоду су се утростручиле.

Број пољопривредника од 137 нарастао је на преко 2.000, док је извоз око 20 милиона евра. Трендови су добри, што поздрављају и банкари и стручњаци.

"То је најтежи облик пољопривредне производње уз највише услова и критеријума. И на другој страни се показало да у Европи, на коју одлази 80 одсто српске органске производње, постоји интерес и тражња за тим производима", истиче Бранко Грегановић, директор НЛБ банке.

"Ви имате податак да је у свету 1,2 одсто од укупне пољопривредне површине под органском производњом. У Србији је то 0,40", указује професорка Пољопривредног факултета Снежана Ољача.

Органски производи су вишеструко скупљи али неупоредиво здравији. Србија има све услове за повећање производње а произвођачи и да више зараде и боље живе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом