Мартиновић: За годину дана десет одсто мање незапослених

У Београду је број незапослених у односу на исти период прошле године мањи за 12 одсто, рекао је Мартиновић Танјугу и напоменуо да је тај број сада 87.000.

"Београд је данас у бољој позицији", закључио је Мартиновић, наводећи да је на смањење незапослености утицала већа привредна активност, али и амбијент који је привукао стране инвеститоре.

За активне мере запошљавања ове године ће бити издвојено 3,65 милијарди динара из средстава НСЗ и додатних 550 милиона динара за особе са инвалидитетом, а јавни позив за њихову реализацију расписан је данас, рекао је Мартиновић.

Додао је да ће, поред тога, на располагању бити и пет милиона евра из претприступне помоћи што ће, каже, укључити додатних 1.500 лица у програме мера који су идентични позивима НСЗ.

"Ми смо расписали 10 јавних позива за различите категорије. Ту су програми стручне праксе за младе људе који излазе из процеса образовања, програм стицања практичних знања за неквалификоване и дугорочне незапослене, као и програм обука за познатог послодавца. Један од програма који се највише тражи је отварање нових радних места и самозапошљавања...", навео је Мартиновић.

Напомињући да је прошле године више од 100 локалних самоуправа учествовало у суфинансирању програма, а да је 40 самостално финансирало мере запошљавања, Мартиновић је рекао да сличну ситуацију очекује и ове године.

Како је рекао, општине и градови могу да аплицирају за суфинансирање мера до 19. фебруара.

"Очекујемо да се одазову у великом броју. Сви они захтеви који буду у складу са акционим националним планом и са нашим упутствима биће уважени. Верујем да ће локалне самоуправе бити задовољне износом средстава које ће добити као подршку њиховим буџетима", рекао је Мартиновић.

Говорећи о преквалификацији, директор НСЗ је навео да је највише људи заинтересовано за ИТ сектор, уз напомену да постоји велика листа дефицитарних занимања.

"Највеће интересовање влада за ИТ сектором. Оно што видимо да је тражено јесу занатлије попут бравара, тесара, молера, керамичара, заваривача. Тражени су и кувари, посластичари и пекари, али и радници обезбеђења, неговатељице...", рекао је Мартиновић.

На посао, каже, најдуже чекају они који немају квалификације и који нису улагали у своје вештине, те су кроз процес образовања прошли без стицања стручних пракси.

"На жалост, има и таквих, око 30 одсто на нашој евиденцији", закључио је Мартиновић.