Пад светских берзи, има ли разлога за забринутост?

Откако је Доналд Трамп ступио на чело државе, главни индекс Њујоршке берзе забележио је више од 70 рекорда и председник је то сваки пут пропратио твитом. А када је јуче забележен губитак од чак 1.600 поена, што је највише за шест и по година, није се огласио. Стигла је само реакција портпарола Беле куће – да долази до краткорочних колебања тржишта, али да је америчка економија и даље веома снажна и иде у добром смеру.

Пад индекса на Волстриту се наставља и за аналитичаре није неочекиван. Почео је крајем прошле недеље због забринутости инвеститора да би већа инфлација и камате могле да успоре економски раст.

"По мени, ово је била сасвим нормална корекција. Могуће је да ће се тренд још мало кретати низбрдо, али за прегрејано тржиште акција то може бити само добро", каже аналитичар Бил Блејн.

Оно што се дешава у навећој светској економији има утицај на остатак света. На азијским берзама су цене деоница оштро пале. И европске берзе пале су седми дан заредом.

"Упркос променама на берзама које су се догодиле, нема места паници. Прогнозе раста светске привреде су позитивне и то за све регионе света", каже финансијски стручњак Дејвид Кол.

Агенција Блумберг израчунала је да је због рекордног пада америчког тржишта 500 најбогатијих људи света у једном дану изгубило 114 милијарди долара. Највише се смањило богатство Ворена Бафета, оснивача и шефа инвестиционе компаније "Беркшир Хатавеј". Лакши је за пет милијарди долара.