Ефективи се обратило 2.000 људи због тужби против банака

"Од тог броја, трећина грађана нам се обратила мејлом, остали телефоном, а до овог тренутка њих око 100 је предало документа, док су други у фази прикупљања и слања докумената, пошто је највећи број њих ван Београда", изјавио је Дејан Гавриловић за Танјуг.

Додаје да не верује да ће банке у овој фази прихватити да у директним преговорима с клијентима договоре повраћај наплаћеног новца, али, како истиче, "оштећени свакако имају и ту могућност да испробају". 

"Ефектива ту не може много да помогне у овом тренутку... У овај процес може да се укључи само Народна банка Србије, која би могла донети одлуку, по узору на ону о повраћају новца од повећавања камата, којом би сви грађани били обештећени", каже Гавриловић.

Напомиње, ипак, да је повећавањем камата био оштећен далеко мањи број корисника банкарских кредита, па је питање на који начин би се сад ово извело с обзиром на велики број клијената којима је наплаћиван тросак обраде кредита, али сматра да "није немогуће".

У НБС пажљиво прате и анализирају одлуке судова 

У Народној банци Србије су рекли за Танјуг да "пажљиво прате и анализирају одлуке судова и да ће у складу са својом законском обавезом очувања финансијске стабилности, опрезно и правовремено, ако оцене да је то неопходно, предузимати одговарајуће мере које су НБС на располагању у оквиру њене надлежности".

"Подсећамо да је НБС у јулу прошле године послала свим банкама допис којим је указала на потребу да банке накнаде и трошкове у вези са реализацијом кредита прилагоде стварним трошковима које имају, те да своје унутрашње акте ускладе с овим ставом НБС", наводе у централној банци.

Истичу, такође, да у њиховој надлежности није да утврђују да ли су ништавне поједине одредбе уговора, у овом случају одредбе које предвиђају накнаду за реализацију кредита, већ да је то судска надлежност.

Председник Ефективе Дејан Гвриловић каже да је законска регулатива у овој области прецизна и да нема разлога да се мења или допуњава, већ да је потребно да је поштују и пословне и централна банка, као контролор рада банака.

"Очекујемо да ће представници банкарских интереса наставити са обесхрабривањем грађана... а у некој догледној будућности очекујемо да ће грађани за све неправилности у раду банака моћи да туже и НБС, односно државу за надокнаду штете, јер је пропустила да спречи незаконито деловање банака", наводи Гавриловић.

Позивајући се на ранија искуства у сличним ситуацијама, очекује да ће "у судски спор ући тек део оштећених банкарских клијената, док би договорно враћање новца привукло много више оних који би били заинтересовани". 

Гавриловић је такође мишљења да је "држава укидањем института колективне тужбе направила и себи проблем, с обзиром на то да ће грађани сада затрпати судове хиљадама тужби као што је то био случај за камате, вртиће, ратне дневнице, и тако даље".

Како додаје, укидање колективне тужбе 2013. године сада је створило проблем и банкама јер ће, "осим што ће морати да враћају новац, имати и велике трошкове за адвокате".

Гавриловић је закључио да за "овакве спорове мале вредности, институт колективне тужбе није толико ни потребан, јер трошкови нису велики, а с обзиром на то да се спор готово сигурно добија, и трошак судске таксе ће грађанима бити рефундиран на крају".