Пројектима до новца из европске касе, могућа и наградна средства

Србија користи новац из претприступних фондова ЕУ. Годишње нам је из европске касе, бесповратно, на располагању око 200 милиона евра. Прошле године уговорено је 94 одсто пројеката, а ове би Србија могла да буде награђена додатним средствима.

Док ову годину планирамо, остварују се пројекти из ранијег периода. Тако је у евроинтеграцијама, захваљујући којима Пироћанци имају Адреналин парк. Прекограничном сарадњом са Бугарском стекли су скејт стазе.

"Негде 230.000 евра је уложено у адаптацију простора. У највећој мери, преко 80 одсто су средства ЕУ која ће се вратити у буџет", објашњава градоначелник Пирота Владан Васић.

Држава ове године сву енергију усмерава на припрему финансијских споразума који ће обезбедити бесповратну подршку за очување животне средине и борбу против климатских промена.

Следи подршка иновативним предузећима, развоју људских ресурса, социјалној инклузији и усклађивању националног законодавства са прописима Уније.

"Очекујемо да ће Европска комисија уважити напредак Србије који је претходних неколико година остварен у контексту преговора и реформи које су остварене у различитим областима као и резултата у погледу коришћења фондова ЕУ, јер су то два кључна критеријума на основу којих ће Комисија донети одлуку о евентуалним додатним средствима у оквиру механизма награђивања", каже Бранко Будимир из Сектора за планирање, програмирање, праћење и извештавање о средствима ЕУ и развојној помоћи Министарства за европске интеграције.

Држава настоји да пројекти које Европска унија одобрава буду усаглашени, али то није увек лако.

"Сада морате подвући црту па видети шта сте у претходне три године реализовали, где сте напредовали добро, где сте заостали, па да припремите пројекте и да их програмирате за наредну годину", истиче Гордана Лазаревић из Европског покрета Србије.

Најслабија карика – мала и средња предузећа 

Мала и средња предузећа најслабија су карика у коришћењу фондова.

Лазаревићева указује да мала и средња предузећа обично немају довољно средстава да би могли све то да исфинансирају и да чекају толико дуго.

"Зато се радије окрену кредиту који је много скупљи новац него неком гранту", каже Лазаревићева.

Будимир истиче да се разговара ширем програму подршке који би био окренут ка иновативним предузећима. "Наше уверење је да ту можемо очекивати добре резултате који се базирају на конкретним искуствима. Сличне програме смо имали 2011. и 2013, са изузетним одзивом", рекао је Будимир.

За разлику од наших, мала и средња предузећа у Шпанији и Италији иду из пројекта у пројекат. Додуше, на располагању су им већа средства из више фондова, а у томе им помаже и посебна државна институција.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом