Административне препреке коче више инвестиција на КиМ

У бизнис зони у општини Грачаница тренутно је 800 регистрованих предузећа која се углавном баве трговином. Она нису довољна да промене лошу економску ситуацију, зато охрабрује вест да долази инвеститор из Јагодине.

"Општина им је помогла да уреде саму фабрику да уреде двориште фабрике, помогла им је око административних послова, односно око потписвиања уговора са агенцијом за приватизацију и успели смо да им прибавимо трансформатор за струју. Оно што могу да кажем је да су обећали 50 радних места за почетак", наводи Срђан Поповић, председник општине Грачаница.

План има и фабрика за производњу радијатора из Чачка.

"Опрема је специфична, али она може сва овде код нас у Чачку да се направи. Има довољно инжењера, стручњака да се она направи овде комплентно и да се то све доле пресели на Косово и да се пусти производња нормално. Ти аранжмани би ишли преко наше овде матичне фирме што се тиче извоза. Сада да ли постоји ризик – постоји свакако", каже Слободан Спасојевић, Фабрика радијатора из Чачка.

Пре свега тешња сарадња са косовским институцијама при оснивању фирми смањила би ризик, кажу у ПКС-у.

"Постоји сијасет проблема у пословању са Косовом од административних прелаза где нису усаглашена радна времена па онда роба стоји, онда физички нису уподобљени за прелаз, за контролу, документација која је потребна и често компликована, не може да дође до плаћања дажбина електорнским путем на самим прелатима нису оспособљени него мора у готовини, непостојање пуно документа који су потребни који нису усаглашени између Београда и Приштине", објашњава Ненад Ђурђевић из Привредне коморе Србије.

Прехрамбена индустрија, пољопривреда и енергетика области су у којима би предузећа из Србије могла да нађу интерес за улагање. У томе би помогла и иницијатива, која пре две године није заживела, да се путем фискалних субвенција компаније стимулишту да улажу на подручју Косова, пре свега у српским срединама.

"Уклањање свих нецаринских баријера, укључујући и разне сертификате који су потребни како би се то подстицало, то су неки формални услови. Свакако да одређене олакшице фискалне, одређене олакшице пореске би значиле компанијама које први пут доле раде. Много има малих фарми, раштрканих и недостаје једна фокусирана политика како би се они ујединили", наводи Ђурђевић.

Колико је тржиште покрајине важно за домаће привреднике говори и податак да годишње тамо продају робу вредну око пола милијарде евра.