Држава се окреће приватном сектору

Отварајући сајмове "Бизнис база" и "Ученичко предузетништво", министар економије Млађан Динкић изјавио је да ће се држава убудуће све више окретати приватном сектору, јер он запошљава милион и 600 хиљада људи, остварује 50 одсто извоза и има могућности за брз раст.

Будућност Србије је у малим и средњим предузећима и директним страним инвестицијама. Држава ће смањивати број запослених, али ће приватни сектор тај број повећавати.

Дарко Будеч већ 16 година има фабрику за производњу савремене расвете. Уз помоћ 50-ак запослених, производи компаније "БАК" налазе се на тржишту Италије, Русије, Шведске и Данске. Из године у годину извоз је све већи, а домаћа расвета на страном тржишту скупља је од 15 до 30 одсто.

Будеч мисли да је најважније да држава помогне да се дође до квалитетне инфраструктуре за производњу за извоз. То би било могуће извести давањем индустријских зона на одређен број година успешним фирмама. Важно је и да се покрије финансирање маркетинга, као што раде друге западноевропске земље.

"Део буџета намењен малим и средњим предузећима неће бити смањен, а меморандум потписан са Европском Унијом обезбедиће да јефтина средства Европске инвестиционе банке буду доступна и приватном сектору", каже министар Динкић.

"Обезбедићемо више средстава у Фонду за развој. Један део ће доћи из буџета. Други део из некомерцијалних кредита неких пословних банака с којима уговарамо ове аранжмане", објаснио је Динкић.

Млади људи желе сопствени бизнис 

Сваки трећи омладинац у Србији жели да покрене сопствени бизнис. Група ученика Електротехничке школе "Никола Тесла", уз помоћ пријатеља из Дизајнерске школе и донације од девет хиљада динара, направила је звучнике који могу да емитују звук са МП 3 плејера или телефона, имају пуњиве батерије са великом аутономијом и нису скупи.

Министарка омладине и спорта Снежана Марковић Самарџић каже да подаци показују да је од свих младих људи запослених у Србији њих 80 одсто запослено код другог, да је крајње време да се тај тренд промени и да млади људи не буду запослени, него послодавци.

Школе и општине које су спремне да плате прековремени рад професора моћи ће да уђу у програм омладинског предузетништва и до 5. децембра конкуришу за повољне кредите од 15 хиљада евра без хипотеке, са роком отплате од пет година, уз годину почека и само један одсто камате.