НАЛЕД: Реформисати парафискалне намете

Износећи препоруке привредника из 10. издања НАЛЕД-ове "Сиве књиге", која је представљена у Скупштини града, председник Управног одбора НАЛЕД-а Александар Ружевић је поручио да су државне институције прихватиле публикацију као водич за унапређење пословног амбијента.

Та публикације је, каже, допринела отклањању неких од најпознатијих бирократских препрека.

"Тако је на иницијативу НАЛЕД-а уведена уплата пореза и доприноса на зараде на један уместо на 12 рачуна, укинута је дневна уплата пазара, елиминисана је обавеза да захтеви за извод из евиденција не буду старији од шест месеци, избачена је из употребе радна књижица, уведена је аутоматска овера здравствене књижице и унапређена процедура издавања грађевинске дозволе", навео је Ружевић.

Како је додао, они који желе да покрену сопствени бизнис сада лакше долазе до пореског идентификационог броја (ПИБ) при регистрацији у АПР-у, а уколико су микро или мало предузеће ослобођени су плаћања фирмарине.

"Труднице и породиље више не морају да прикупљају десетине различитих оригинала и фотокопија да би оствариле право на накнаду током одсуства, пријава радника може да се обави потпуно електронски преко интернет портала централног регистра док привреда више не мора да користи печат при отварању рачуна у банци и обављању платног промета", изјавио је Ружевић.

Према његовим речима, ново издање "Сиве књиге" садржи сто одабраних препорука, а од тог броја 20 се први пут појављује у овом издању.

Међу десет кључних препорука НАЛЕД-ове "Сиве књиге" су смањење пореза и доприноса на зараде које чине 63 одсто нето плате, успостављање јавног регистра непореских намета и унапређење предвидивост такси и накнада, законско уређење области занатства.

Министар финанасија Душан Вујевић је нагласио да није тешко њега убедити да се смање оптерећања на плате, али да треба убедити остале како да се покрију дефицит у пензионом фонду, средства за здравство и социјална давања.

Електронски систем пријаве 

НАЛЕД препручује и увођење електронског система пријаве и евиденције сезонских радника, унапређење поступка уписа права у катастар, унапређење постојећег регистра пољопривредних газдинстава и увођење електронског система за доделу подстицаја.

Препоруке су и да треба увести метарегистар и основне регистре у систем Е-управе, омогућити привредним субјектима чување пословне документације искључиво у електронском облику, решити проблем наплате потраживања за испоручене лекове здравственим установама и изједначити цене комуналних услуга за крајње кориснике укидањем разлике у ценама између различитих потрошача за исту услугу.

Иначе, од 100 препорука чланова НАЛЕД-а за смањење бирократије и унапредење ефикасности државе, министарства су прошле године реализовала свега девет препорука, пише у "Сивој књизи" НАЛЕД-а. 

Како се наводи, свега шест препорука се воде као решене, а три као делимично решене у 2017. години.

Као и раније, највећи број препорука се односи на Министарство финансија (33) и Министарство здравља (13) који су уједно били и најактивнији током претходне године, оцењује НАЛЕД.

Привредници као најбитније примењене препоруке издвајају могућност плаћања пореза и доприноса на једном шалтеру уместо на 12, електронску оверу здравствених књижица и укидање радних, ефикасније издавање грађевинских дозвола.

"Бити 184. пре три године у издавању грађевинске дозволе у свету, а 2017. бити 10. у свету јесте велики искорак за нас, али то је већ иза нас, оно што нас чека у 2018. години јесте сигурно реформа катастра, бржи упис имовине", рекла је министарка грађевинарства Зорана Михајловић.

Смањење бирократије 

Међутим, како кажу, још једну годину у низу Министарство привреде, Министарство правде и Министарство пољопривреде нису допринели смањењу бирократије решавањем препорука из "Књиге" што је, како кажу у овом удружењу, посебно важно истаћи за ресор привреде којем је број препорука дуплиран у новом издању.

"Интересантно је, а за ресорне институције неугодно, да пет административних процедура пуну деценију чекају на решавање. Још у првој "Сивој књизи" указали смо да је потребно привреди омогућити да оствари увид у стање својих пореских обавеза електронским путем", напомињу у НАЛЕД-у.

Министар Вујовић иситиче да ресорно министарство интензивно ради да закон о наметима буде усвојен што пре. Свака локална самоуправа, сваки субјекат мора да схвати да он није једини и да не може неко да произвољно да доноси неке накнаде, поручује Вујовић. 

У НАЛЕД-у сматрају да је важно укинути здравствене књижице, а предлажу и да се успостави електронски сервис за пријем докумената за остваривање права на надокнаду зараде за време боловања, јер, оцењују да је нехумано очекивати од болесника и трудница да сатима стоје у редовима пред шалтерима ради остварења тог права.

Кажу и да је нужно убрзати процес легализације на локалу обезбеђивањем већег броја службеника који ће радити на овим пословима како би се најзад тај посао у Србији привео крају.

Изнели су и препоруке Министарству правде у којима кажу да је неприхватљиво велики број врло високих судских такси које се наплаћују током једног поступка, а које, кажу, чине недоступном заштиту права на суду.

"У пракси је примећено вишеструко наплаћивање одштетних захтева по основу исте повреде у више различитих јединица локалне самоуправе", кажу у овом удружењу.

Зато, напомињу, неопходно је успоставити јединствен регистар одштетних захтева, на пример, за повреде проузроковане уједима паса.

Министарка правде Нела Кубуровић је навела да ће се и даље радити на изменама и допунама Закона о судским таксама - да се не наплаћују, ако се постигне споразум о решењу спора. "С друге стране, морамо да будемо обазриви с обзиром да су судске таксе извор којим се великом делом финансирају судови", нагласила је министарка.

ММФ и ЕУ: Реформа пореског система и владавина права

Стални представник ММФ-а у Србији Себастијан Соса каже да је земља остварила велика достигнућа - остварена је макроекономска стабилност и смањен је дефицит.

"У две области очекујемо напредак у реформи пореске управе што би повећало прикупљање новца и рационализацију парафискалних намета и такса", додао је Соса.

Од представника ЕУ две поруке – проширење је поново на радару Брисела и усредсређивање на реформе.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да би 2018. могла да буде година Западног Балкана.

"Србија је један од кандидата која је највише напредовала у приступању. Охрабрио бих вас да искористите ову јединствену прилику и наставите са реформама које се већ одвијају. Видимо да постоји економска реформа, али је важно да се поред тога усредсредимо и на владавину права", навео је Фабрици.

Брисел паралелно са реформама очекује наставак и интензивирање дијалога са Приштином.