Српски ИТ постао симбол домаће економије

За потребе анализе идентификована су два релевантна тржишта у оквиру ширег тржишта информационо-комуникационих технологија (ИКТ), тржиште велепродаје софтвера и тржиште велепродаје хардвера (рачунара и рачунарске опреме), саопштавају из Комисије.

У Комисији оцењују да, ИКТ играју најважнију улогу како у производњи и економији, тако и у свим осталим сферама живота појединца и друштва у целини. 

Извозни приходи од ових услуга у периоду од 2008. до 2015. године су утростручени, а приходи од компјутерских услуга повећани су четири пута, наводе у Комисији.

Подаци из анализе показују да се годишње у Србији отвори више од 200 ИТ фирми, а просечна ИТ фирма има мање од десет радника и годишњи приход по запосленом од 80.000 евра. 

Републички завод за статистику спровео је у 2016. години, по методологији Евростата, два истраживање о употреби ИКТ. 

Прво истраживање се односило на домаћинства и појединце, а другим су била обухваћена предузећа. 

Подаци кажу да чак 99,8 процената предузећа у Србији користи рачунар у свом пословању колико има и интернет прикључак. 

Веб сајт има 80,8 процената предузећа у Србији 

Електронске сервисе јавне управе користи 98,6 одсто предузећа, при чему предузећа из области грађевинарства највише користе ове услуге, њих – 100 одсто. 

Бројке кажу да 80,8 процената предузећа у нашој земљи има веб сајт, док свега 9,3 процената фирми плаћа услуге клауд сервиса путем интернета. 

С друге стране, мали проценат фирми запошљава ИКТ стручњаке у својим редовима, свега 22,6 одсто, док су послодавци за нешто више од четвртине радника обезбедили ИТ обуку.

Истраживање показује да међу 200 највећих ИТ извозника у Србији, њих 88 су основали странци и компаније, који запошљавају 58 процената укупне радне снаге, и остварују 54 процената извозних прихода државе.

Са друге стране, фирме у домаћем власништву су готово подједнако опредељене за аутсорсинг и извоз сопствених решења, што, према оцени стручњака, неће бити довољно да се у скорије време промени овакав тренд, па ће аутсорсинг (обављање послова и пружање услуга искључиво за страна тржишта) доминирати у извозу и након 2020. године. 

Иформационе и комуникационе технологије, додају у Комисији, играју кључну улогу и у обављању јавних овлашћења и пружању јавних услуга. 

Према подацима Управе за јавне набавке, у периоду од 2014. до 2016. године, јавни сектор је по основу јавних набавки ИТ производа и услуга трошио у просеку 13,6 милијарди динара годишње, од чега 7,5 милијарди за набавку софтвера и 6,1 милијарди за набавку рачунара и рачунарске опреме.