Како унапредити дигиталну економију у Србији

У Новој години, циљ Владе остаје дигитализација. То је пред крај прошле године најавила премијерка, стављајући посебан акценат на развој дигиталне економије у којој, каже, Србија види своју шансу. Проверавали смо шта је, у том домену, до сада урађено, и како дигитално пословање у Србији може да се унапреди.

Крава, овца или свиња на клик до купаца. Фармиа онлајн нуди прасиће за оне који не би на сточну пијацу. Да је потражња велика, показује и интересовање купаца из суседних земаља. То је пример успешног дигиталног пословања у Србији.

"Информације можемо да користимо и са једним малим рачунаром, телефон који имате у џепу је моћнији од свих рачунара који су помогли да Аполо иде на Месец. Интернет омогћава да ви глобално адресирате цело светско тржиште . Један студент може да продаје целом свету ако има неку добру идеју и да од информације прави неку вредност", каже Бранислав Вујовић, стручњак за дигиталну економију.

То је увидела и држава. За почетак, приоритет је, кажу, да свака кућа у Србији добије интернет.

"Наш интерес је да у руралним срединама развијемо широкопојасни интернет с једне стране и са друге стране врло битна чињеница је да преко 100 одсто становништва користи мобилни телефон, да преко њега омогућимо приступ различитим дигиталним платформама", рекао је Михаило Јовановић из Kанцеларије за информационе технологије и електронску управу.

Јовановић истиче да институт Биосенс у сфери пољопривреде развија такве апликације где ратари на свом мобилном телефону могу да прате стање усева.

Да би се сви сервиси дигитално повезали, неопходни су закони. Стручњаци саветују од чега треба кренути.

"Треба направити платформу где сви подаци, којима по закону сви имамо право да приступимо, везују и ставља се могућност да мале фирме приступе тим подацима, да креирају неку вредну информацију за све нас", каже Бранислав Вујовић.

Привредници у Србији одавно препознају предности дигиталног пословања. То им штеди време и новац. Да само тако послују, кажу у Наледу, много је препрека.

"Не можете платити ништа онлине зато што морате носити уплатницу на шалтер државног органа да бисте доказали да сте нешто платили. Исто тако постоје електронске фактуре као могућност али их нико не користи и нико нема поверење у њих", рекла је Драгана Илић из Наледа.

Налед је разрадио осам пакета мера које је влада прихватила и уврстила у акциони план за развој е-управе за 2018. годину.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.