Канал од Дунава до Солуна, колико је реалан пројекат

Македонски председник већ је позвао Владу у Скопљу да за водни пут Дунав–Морава–Вардар и даље до Солуна, са Србијом и Грчком формира радну групу. Инвестиција би, оцењује, обогатила и економске и политичке односе трију земља.

Македонски председник Ђoрђе Иванов каже да нема боље мере изградње поверења у региону од изградње балканског канала Дунав–Морава–Вардар.

"Тај канал ће заувек променити наш регион и побољшати живот наших грађана", истакао је Иванов.

Пројекат је у Србији покренуо бивши министар Милан Бачевић, а студија коју је нашој земљи поклонила кинеска корпорација "Чајна гезуба" показује оправданост те инвестиције. Идеја о градњи канала је ипак далеко од остваривања, јер је врло скупа. Међутим, треба имати на уму да је Кина купила луку Пиреј и убрзано развија пројекат "Пут свиле".

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже да сами не можемо да градимо и да се никада не може исплатити.

"Ако би Кина или нека друга велика земља ушла у игру, то може бити интересантно. Али ако рачунамо са Кином, оно што већини наших грађана изгледа као Скадар на Морави, постаје врло актуелно и могуће изводљиво", истакао је Савић.

Стручњаци истичу вишеструке користи тог водног пута: покренуо би привреду, водни саобраћај, решио наводњавање и приобаље у току Мораве. 

"Овај водни пут би уредио Србију и решио један од највећих проблема који постоје у Србији – поплаве", каже Крсто Пашковић из Светског удружења за континенталне водне путеве.

Колико ово може бити реалан пројекат ако се зна да ни Морава ни Вардар немају довољно широко корито за пловидбу?

"Да ли знате да се на ширини од 1,80 метара плови, постоје пловила која превозе и нафту и угаљ и осталу робу на тим каналима Енглеске. Према томе, та приче да нама требају ширине водних путева – то није тачно", истакао је Пашковић.

Ипак, канал који би повезао Србију, Македонију и Грчку за сада остаје само идејни пројекат.