Антић: Енергетска ситуација потпуно стабилна

Александар Антић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да грађани апсолутно немају ниједан разлог за бригу, јер је енергетска ситуација потпуно стабилна.

"Сви наши системи су спремни, снабдевање гасом је потпуно уредно, имамо Банатски двор као резерву. Производња угља је максимална, на депонијама имамо довољно угља у резерви, топлане располажу неопходним количинама енергената, оне су и сада у режиму 24-часовног рада тако ће бити све док временске пролике то захтевају. Тако да људи треба да се спремају за празнике, а енргетска ситуација је под конторолом", рекао је Антић.

Говорећи о потписаним анексима у Москви, министар је истакао да је услед повећаног привредног раста Србија трошила веће количине гаса, у 2017. години ће то бити готово 22 одсто више на крају годину, као и да је то наметнуло потребу да се са руским партнерима разговара о додатним количинама.

"Ми смо у присуству председника Вучића и председника Путина потписали и Анекс међудржавног споразума и Анекс комерацијалног уговора који омогућава три ствари које су кључне – под један додатне количине гаса, ми сада имамо на располагању 33 одсто више гаса него што је било по постојећем уговору, имамо додатне тачке испоруке при чему је кључна тачка испоруке на српско-мађарској граници што је добро за нашу енергетску безбедност и за неке сценарије везане за поремећаје транзита гаса и коначно имамо тај елемент који нам омогућава да Србија може и да продаје додатне количине гаса, односно да 'Србијагас' може на тржишту и других држава да пласира одређене количине гаса", објаснио је Антић.

Указао је да је могућност продаје гаса другим земљама поготову интеренсантна и атрактивна у смислу нових пројеката који се реализују било да је реч о интерконекцијама или када је у питању велики гасни пројекат о коме се озбиљно размишља и који се планира.

"Уколико кроз Србију прође овај велики гасни систем, који ће омогућити да Србија постане у далеко већој мери транзитна земља, значи причамо о гасоводу који би био нека врста наставка Турског тока, који би преко Бугарске, Србије ишао на Мађарску и после на Аустрију у случају тог великог транзита Србија би имала могућност, наравно и када томе додамо проширење подземног склоништа Банатски двор и његов нови капацитет од 750 милиона, Србија може да постане неки трговински хаб и Србија може тај гас да дистрибуира и у околне земље", рекао је Антић.

Када је реч о пројекту гасовода који нашу земљу треба да повеже са Бугаском, Антић каже је Влада направила озбиљан прогрес када је тај пројекат у питању, пре свега са становишта финализације договора око финансирања и са становишта пројектовања и свих осталих елемената који су нужни да би се тај прокат реализовао.

"Ми се сада налазимо у финалној фази завршетка свих тих папиролошких ствари, значи пројекат, дозволе, прибављање земљишта, прибављање свих стручних анализа везано за хидрологију, геологију и ја очекујем да ћемо ми у 2018. години се проближити почетку изградње. Дакле, то је пројекат интерконекције са Бугарском који је пре свега везан за неко приближавање Србије оним гасним пројектима везаним за Каспијски басен, то је један пројекат. Други пројекат и оно о чему говоримо је велики гасовод од бугарско-српске границе до српско-мађарске границе", навео је Антић.

"Пуно тога планирамо све то са циљем да Србија када је гас у питању, као најосетљивији енрегент, постане енергетски у потпуности безбедна земља. Ми то објективно у већој мери јесмо и сада", додао је Антић.

Нагласио је да је неопходна бржа гасификација Србије, јер ниједан велики инвеститор који планира неку озбиљну и масовну производњу не може да уђе у договор са нашом државом ако нема обезбеђену комплетну инфраструктуру на тим локацијама када су у питању снабдевање струјом и гасом.

"Тако да је политика Владе да развијамо унутрашњи гаснотранспортни систем у Србији и да доводимо гас пре свега у те крајеве где планирамо стварање нових индустријских зона –Западна Србија, део око Лознице, али и Рашки округ, општине Тутин, Нови Пазар, затим Јужна Србија", рекао је министар.

"То су све пројекти који су у нашем приоритету. Неке од њих радимо, ми радимо сада тај велики пројекат од Александровца према Новом Пазару и Тутину, узимајући у обзир да заиста у том региону морамо да обезбедимо нове инвестиције, нова запошљавања и нову инфраструктуру. Али озбиљно планирамо и правац према Владичином Хану у првом кораку, али и Врање у другом кораку", додао је Антић.

Истакао је да Влада сваког месеца помаже 73.000 породица у Србији са одређеном количином бесплатних киловата или метара кубних гаса.

"Ми смо за то у 2016. и 2017. години отприлике имали буџет негде око милијарду и 50 милиона. Толико је планирано и за 2018. годину, радимо сада анализе са Светском банком које ће нам дефинисати да ли је потребно мењати тај оквир да ли је потребно додати још неке угрожене категорије, ако то буде показало да је неопходно ми ћемо за то обезбедити додатна средства", закључио је Антић.