Брнабићева: Србија успешно завршила аранжман са ММФ-ом

"Тиме смо успешно завршили трогодишњи аранжман", рекла је Ана Брнабић новинарима у ЕМС-у и истакла да је Србија показала да је "стабилан и озбиљан партнер у најтежим околностима".

Наводи да ће то званично бити обележено у фебруару, када се и званично завршава аранжман и када ће доћи Мисија ММФ-а у нашу земљу.

"То је све део шире слике и политике која почиње да даје конкретне резултате, наставићемо тако и у 2018. години", поручила је Брнабићева.

Осврћући се на стране инвестиције премијерка наводи да је Србија у правих десет месеци ове године имала нето прилив директних страних инвестиција од скоро две милијарде евра, што је за 26,4 одсто више него у истом периоду прошле године.

"Управо смо добили извештај од Народне банке Србије да је нето прилив директних страних инвестиција у првих десет месеци скоро две милијарде евра, односно 1,994 милијарде", рекла је Брнабићева.

Наводи да се преговара и са око 50 кредибилних страних инвеститора заинтересованих за Србију.

"Надам се да ћемо један део тих уговора потписати већ у првом кварталу 2018. године, што је потенцијал за отварање 27.000 нових радних места", нагласила је премијерка.

"Пуштен у рад најсавременији 'енергетски ауто-пут'"

Раније данас Брнабићева је присуствовала пуштању у рад далековода, који представља прву завршену деоницу Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије.

Деоница дуга 68 километара, од Панчева до Решица у Румунији, пуштена је у рад у "Електромрежи Србије" у Београду, а премијерка је истакла да је то најсавременији "енергетски ауто-пут" и да српска енергетика "стаје на ноге".

Изграђени далековод од 68 километара део је капиталног електроенергетског пројекта под називом Трансбалкански коридор за пренос струје, а вредност тог дела је 27 милиона евра.

Брнабићева је навела да је то фантастичан успех и да Србија поред улагања у путну и железничку инфраструктуру - коридора 10 и 11, Моравског коридра и железничких коридора, развија и енергетску инфраструктуру.

"ЕМС је пустио у рад 'ауто-пут' између Панчева и Решица, који је најквалитетнији ауто-пут у светској енергетици. Честитам целом тиму, три месеца је урађено пре рока. Треба сви да се угладају на тај пројекат. Важно је да пројекте завршавамо у року, а још боље и пре рока", навела је премијерка.

Истиче да је добро и то што су биле укључене домаће компаније и додаје да су у претходне три године започети многи пројекти и завршени, на пример Клинички центар Ниш.

Наводи да ЕУ подржава такве пројекте и да је тај енергетски коридор један од приоритетних.

Подсећа да је Европска унија за тај пројекат издвојила око 12 милиона евра 2014, али да је то било преусмерено на поплаве, па је ЕМС зато из својих средстава уложио 27 милиона евра у тај пројекат.

"Увек је добро када можемо да утичемо на европска средства, али сада можемо да рачунамо и на сопствена", додала је премијерка.

Пуштању у рад далековода, који представља прву завршену деоницу Трансбалканског коридора, присуствовали су у диспечерској сали ЕМС-а и министар енергетике Александар Антић и директорка ЕМС-а АД Јелена Матејић.

Антић је рекао да је данас изузетан дан за српски енергетски систем, јер је реч о капиталном пројекту који ће донети дугорочно бенефите Србији, повећати сигурност снабдевања и додатно смањити губитке.

"Проћи ће кроз нашу земљу паневропски електроенергетски коридор, који ће омогућити да иде струја са истока ка западу, где су богатија тржишта. То капитално утиче на наше укупне преносне прилике и смањује губитке на мрежи, који су иначе најмањи у Европи", рекао је Антић.

Јелена Матејић је рекла да је данас пуштен у рад нови, двоструки, интерконективни 400-киловолтни далековод од Панчева до границе са Румунијом.

Реч је о важној инвестицији која ће значајно повећати преносне капацитете и поузданост преносног система Србије, рекла је Матејићева.

Како је рекла, тај далековод ће допринети и смањењу губитака у преносу електричне енергије и вишеструко је значајан за електроенергетски систем наше земље. 

"Управо захваљујући пројектима као што је овај, али и низ других које је ЕМС спроводио током последњих пет година, губици у преносу електричне енергије су на историјском минимуму и износе 2,09 одсто", додала је Матејићева.

Трансбалкански коридор далеководима ће спојити Румунију, Србију, БиХ, Црну Гору и Италију.

Далековод иде од Решица у Румунији до Панчева, Обреновца и Бајине Баште, затим до Пљеваља у Црној Гори и Ластве и онда испод мора до Виланове у Италији.

У Србији један део иде до Крагујевца и Краљева, а део иде до Вишеграда у Републици Српској.

ЕМС је градио деоницу далековода од трафостанице Панчево 2 до румунске границе.

На траси дугој 68 километара у рекордном року су подигнута чак 203 стуба, а посао је завршен три месеца раније него што је плановима предвиђено.

Вредност те деонице је износила 24,7 милиона евра, а укупна вредност изградње, заједно са неопходним додатним радовима на електроенергетским објектима, износи више од 27 милиона евра.

Целокупан пројекат финансиран је средствима ЕМС-а, а извођачи радова су домаће компаније.

Кабл дуг 455 километара и снаге 400 киловолти испод мора ће преносити струју из балканских земаља до Италије.