Неопходна гасна сарадња на Балкану

За српско-бугарско гасно повезивaње предвиђена је двосмерна гасоводна траса Ниш-Димитровгрaд-Софија, дужине 150 километра и капацитета 1,8 милијарди кубика гаса годишње. То значи да наша земља може да испоручује гас Бугарској и обрнуто, наш сусед нама.

"Гасна интерконекција са Бугарском је с једне стране нови извор и нови прaвац снабдевања гасом Републике Србије, а с друге стране је то и пројекат гасификације источне Србије", поручио је министар енергетике Александар Антић.

Гасовод од Србије до Бугарске добија на значају јер наши суседи од бугарске престонице већ граде гасну интерконекцију са Грчком. Србија и балканске земље имају само један правац снабдевања гасом.

"За сигурност и безбедност снабдевања сваког потрошача у Србији неопходно је снабдевање из више праваца. За сада је снабдевање само преко Хоргоша, ако би било и преко Димитровграда било би изванредно када би се нашао и неки трећи правац, било би још боље. Јер свакако, за поуздано сигурно снабдевање важно је снабдевање са више страна и сигурно у довољним количинама", каже Војислав Вулетић, председник Скупштине Удружења за гас Србије.

Тим гасоводима гас би се дотурао из два правца. Први је Јужни гасни коридор који чине гасоводи ТАНП и ТАП који се већ граде и који ће допремати гас из Азербејџана који се слива у Грчку и даље до Италије. Други је плутајући гасни ЛНГ терминал који Грци праве у Алксандрополису и већ су нам понудили учешће у том пројекту. Други доток нуде Бугари из свог гасног чворишта који граде код Варне. Балканским земљама треба више гаса, па рачунају и на Турски ток.

"То што данас дотиче на Балкан, у било коју балканску земљу су све секундарни и терцијални гасоводи, тако да Балкану треба заиста један магистрални гасовод попут оног неуспешног и пропалог Јужног тока због америчког ембарга и попут Турског тока, који је остаје само једна велика нада јер за сада се гради само једна цев која иде за Турску, а то је 15 милијарди кубних гаса, а друга цев за Балкан за балканаске земље још није почела да се гради јер Европска унија ни једну реч још није рекла око тог гасовода да ли они дозвољавају или не дозвољавају", наводи бивши дипломата Срећко Ђукић.

Оно о чему Европска унија има чврст, јасан став, јесте већа прекогранична испомоћ у гасу што је и једна од њених најважнијих енергетских директива.

Европска унија је пре неколико година оформила и Енергетску унију која се заснива на солидарности земаља-чланица у кризним ситуацијама. Од ове године уведени су и такозвани коридори хитних залиха гаса, који управо значе регионалну сарадњу у случају поремећаја у снабдевању и тачно се зна која земља, на који начин и с којим количинама гаса помаже свом суседу.