Сигурни купци српске шећерне репе у региону

Перо Латиновић из Бантског Великог Села производи шећерну репу већ пет деценија. Сада је гаји на тридесетак хектара. Не плаши се повећања производње у Унији.

"Мислим да ћу проширити сетву јер је шећерна репа до сада најисплативија од пољопривредних култура", каже Перо Латиновић.

У Србији се годишње произведе и до три и по милиона тона репе. Велики српски произвођачи кажу да је производња шећера у Унији већ повећана за 20 одсто што доводи до пада цене и шећера и репе. Ипак, сматрају да укидање квота не би требало да доведе до проблема на домаћем тржишту.

"Јасно је да нас очекује заоштравање конкуренције и борба за повећање ефикасности производње. Кључ опстанка и развоја домаће индустрије шећера је у унапређењу домаће пољопривредне производње у виду повећања квалитета и приноса шећерне репе, као кључног фактора за формирање производне цене шећера", саопштава компанија "Суноко".

Ове године у Србији је под репом око 54.000 хектара. У односу на прошлу годину, производња је мања за око шест одсто. И поред тога Србија има количине за извоз и то највише у Хрватску.

"Количине које смо извезли у периоду од 2012. до 2016. су се кретале од 225 тона 2013. године, до 99.000 тона 2016. За првих десет месеци ове године, према подацима Управе царина, извоз је износио 12.410 тона", наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде.

Вељко Јовановић из Сектора пољопривреде Привредне коморе Србије наводи да се извози у земље ЦЕФТЕ, а свега неких два одсто на остала тржишта.

"Треба размишљати о земљама са којима имамо аранжмане када је реч о царинама а ми имамо ту срећу да, поред ЕУ, имамо уговор о слободној трговини са Русијом, Казахстаном, Белорусијом, имамо неке уговоре и са Турском", каже Вељко Јовановић.

И европско тржиште шећера слободно је од почетка октобра. Произвођачи у Унији тиме су изложени светској конкуренцији, укључујући и произвођаче у Србији који годишње произведу око 400.000 тона.