Реални раст БДП-а у трећем кварталу 2,1 одсто

Према десезонираним подацима, БДП је у трећем тромесечју забележио раст од 1,6 одсто у односу на претходни квартал.

Значајан реални раст бруто додате вредности од 6,1 одсто забележен је у сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама, у сектору грађевинарства је остварен подједнак раст, док је у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране остварен раст 5,0 посто.

С друге стране, пад је регистрован у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства од 11,1 одсто.

Посматрано по агрегатима употребе БДП-а, у трећем кварталу су на годишњем нивоу порасли издаци: за финалну потрошњу домаћинстава за 1,7 одсто, за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима за 0,2, за финалну потрошњу државе за 1,0, бруто инвестиције у основне фондове за 6,2, извоз робе и услуга за 11,4 и увоз робе и услуга за 10,7 процената, наводи се у саопштењу.

Стопа незапослености у трећем кварталу 12,9 одсто

Незапосленост у Србији у трећем кварталу ове године износила је 12,9 одсто, што је за 1,2 процентна поена више него у претходном тромесечју, док је у односу на упоредни период прошле године опала за 0,9 процентних поена.

Стопа незапослености код мушкараца износи 12 посто, за женско становништво 14 одсто, према подацима Анкете о радној снази за трећи квартал 2017.

Незапосленост је, у односу на исти прошлогодишњи квартал, првенствено смањена код популације старости од 25 до 34 године, док је код популације старије од 55 година повећана.

Код младих узраста од 15 до 24 године није било битних промена у броју запослених и незапослених али је, услед негативних демографских трендова, дошло до смањења неактивног, односно укупног становништва тог узраста, што је довело до повећања стопа запослености и незапослености младих, наводи се у саопштењу РЗС .

Стопа запослености младих сада износи 23,7 процената, а стопа незапослености 28,8 посто.

Стопа дугорочне незапослености је такође пала за 1,3 процентна поена, и сада износи 7,7 одсто.

Највећу стопу незапослености бележи Регион Јужне и Источне Србије, 14,1 проценат, у Београдском региону она износи 13,6 одсто, а најмања је у Војводини, 11,7 одсто.

Највећа стопа запослености је у Региону Шумадије и Западне Србије (49,7 одсто), затим у Београдском региону (49%), док је најнижа у Региону Јужне и Источне Србије (45,9%).