Самит у Будимпешти, шанса и за билатералне сусрете

Најављена главна тема самита је продубљивање трговинске, економске и финансијске сарадње. Разговараће се о електронској трговини, логистици, пољопривреди, заштити животне средине, развоју малих и средњих предузећа – то су само неке од тема о којима ће бити у фокусу учесника скупа који се одржава у спортској арени "Ласло Пап" под председавањем мађарског премијера Виктора Орбана.

На церемонији отварања учесницима ће се поред Орбана као домаћина обратити и премијер Кине Ли Кећанг, мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто и кинески министар трговине Шанг Џонг.

Од самита се очекује да поспеши трговинску размену земаља учесница која је већ сада достигла скоро 60 милијарди долара, а биће то и прилика за билатералне састанке где ће се разговарати о различитим видовима економске сарадње.

Србија, која тренутно има пројекте са Кином вредне шест милијарди долара, на овом скупу ће потписати два најважнија нова уговора – један је о изградњи топловода Обреновац-Београд, а други је изградња Коридора 11 од Прељине до Пожеге.

У Министарству спољних послова су рекли да би у време одржавања самита у мађарској престоници требало да буде покренута и тендерска процедура за мађарски део пруге Београд-Будимпешта, чија је ревитализација један од пројеката који су договорени на ранијим самитима.

Премијерка Ана Брнабић ће имати билатералне сусрете са председницима влада Пољске, Чешке, Естоније, Мађарске и кинеским премијером Ли Кећангом који је уочи самита рекао да придаје велики значај сарадњи са земљама Централне и Источне Европе. То ће бити прилика да са њима премијерка Брнабић размотри питања економске сарадње и инфраструктурних пројекта.

Србија – традиционалан пријатељ и партнер Кине

Директорка Института за азијске студије Драгана Митровић рекла је гостујући у Дневнику РТС-а да је Пекинг од почетка, чак и када је трпео критике Брисела, истицао да ће се кроз Самит унапредити економски потенцијал земаља учесница и да ће то дати допринос укупној сарадњи Кине и ЕУ.

"Иако је сходно плановима порастао обим сарадње, морамо да будемо свесни да је у још и већој мери порастао и трговински дефицит код ових земаља у сарадњи са Кином", истакла је Митровићева.

Од 16 земаља 11 су чланице ЕУ и оне нису могле да користе кинеске кредите за инфраструктурне пројекте јер Кина захтева да се за ове пројекте дају суверене гаранције, што је супротно прописима ЕУ.

То значи да је само пет балканских земаља могло да конкурише за ове пројекте за које је Кина била заинтересована.

Међу њима се, објашњава Митровићева, Србија наметнула као традиционално добар политички пријатељ Пекинга, као земља са којом је Кина прво успоставила свеобухватно стратешко партнерство, али је и географски положај учинио Србију атрактивном за неке саобраћајне коридоре које Кина жели да изгради у овом делу света.

"И Иницијатива ‘Појас и пут‘, која је ушла и у статутна документа Комунистичке партије Кине, дакле изузетно је важна за кинеско руководство у овом моменту вероватно и у будућности, касније се надовезала, па је читав оквир сарадње 16+1 касније функционално убачен како би био део Иницијативе", рекла је Митровићева.

Истиче да су то велики пројекти на које не могу сви једнако да одоворе, а и земље које су примаоци зајмова попут Србије и Црне Горе су, по мишљењу неких стручњака, значајно увећале свој дуг, а примњивале су и одређене праксе према којима је Брисел веома скептичан.

Велике инвестиције и у ЕУ 

Митровићева наводи да су многи у овој иницијативи и раније видели начин да Кина јача не само економску већ и политичко-културну улогу.

"Кина простире сада моћ преко Евроазије и даље ка Западној Европи и Африци, коју види као континент будућности и жели тамо да буде присутна. Са друге стране, ЕУ има своје виђење, иако је Кина за њу изузетно значајан партнер, јер 30 одсто девизних резерви држи у еврима", навела је Митровићева.

Када се мери колико је успешна сарадња у формату 16+1, Митровићева је навела да треба имати у виду да је Кина прошле године инвестирала у привреду четири најразвијеније земље ЕУ 36 милијарди долара док су њене укупне инвестиције до сада износиле само 1,9 милијарди долара, што је изазвало незадовољство у оквиру ове сарадње посебно међу земљама које су очекивале више.