Савет страних инвеститора: Напредак остварен у 33 одсто предлога

Као и претходних година и ове, Савет страних инвеститора у Србији, који окупља више од 130 страних компанија, објављује Белу књигу - пресек стања пословне климе. У њој су предлози за побољшање услова пословања у Србији. 

Савет страних инвеститора постоји 15 година. Хајде да се осврнемо на претходну. Где видите напредак?

Ове године, у 33 одсто предлога видимо напредак, у другом делу га не видимо. Неко ће рећи да је то много, неко да није довољно. Али, ако кажем да је број предлога које је Савет страних инвеститора навео у Белој књизи више од 400, ако гледате тај број, то је вредно пажње.

Наравно да желимо већи резултат, да у будућности проценат успешности буде 50. Ове године смо увели новину која нам дозвољава да кажемо влади и заинтересованим актерима које су области у којима је било напретка. Највише је остварено у следеће четири области: грађевинско земљиште и изградња, заштита корисника финансијских услуга, транспорт и дуванска индустрија. 

Са друге стране има области где је мање напретка?

Најмањи напредак забележен је у следеће четири области: Закон о привредним друштвима, Закон о порезу на добит правних лица, реституција и стандарди квалитета у производњи млека. 

Нисте задовољни процесом реституције, зашто? 

Задовољство долази када су закони јасни. Прецизније процедуре у реституцији, али и транспарентне, то ће у многоме помоћи учесницима на тржишту. Права инвеститора морају да се боље штите. Страни држављани требало би да имају једнака права на враћање имовине као и држављани Србије.

Када је реч о порезу на добит, од 14 препорука прошле године нема помака ни у једној. Шта ту очекујете?

Очекујемо да следеће године почне нешто да се мења. Све препоруке су излистане, поједностављивање, да будемо што прецизнији, онда можемо да смањимо непотребан терет али и да доведемо до повећања прикупљања пореза. То ће такође помоћи државном буџету.

Желите пореске пријаве на месечном нивоу? 

Да, то ће поједноставити пословање компанијама, све што предлажемо ће пословни процес учинити лакшим, али без штете за буџет.

Где се најдуже чека на примену оног што препоручите?

Има области где се то примењује лако, али и оних које су тешке за сваки наредни потез. Када се вратимо у прошлост, Закон о раду је био велики изазов 2014. Био је дуго ишчекиван, много промена је усвојено, што је задовољавајуће. Али не треба све да се заустави сада, за будуће године, компаније раде на предлогу да се он модернизује. Надамо се да ће се то десити.

Има неколико области са рупама, као што је легислатива за ангажовање радника на лизинг, то нам данас недостаје. Треба више времена, осетљива је тема, више је учесника, тиче се сваког радника, компаније, али модернизација Закона о раду ће бити препозната не само од пословног света овде, него и у ЕУ са чијим законодавством Србија мора да се усклади. Када поредлажемо лизинг, предлажемо да затворимо рупу, да заштитимо сва три учесника процеса – агенцију која обезбеђује лизинг, компанију и запослене.

Како би убрзала тренд развоја, Србија, кажете, мора да спроведе тешке реформе. На које мислите?

То су структуралне реформе, рецимо приватизацвију државних предузећа. То није лако, тиче се великог броја људи, али ће учинити економију ефикаснијом. С једне стране, структуралне реформе јесу тешке, али су важне не само данас, већ ће ослободити ресурсе за будућност, што ће убрзати раст БДП-а, да се инвестира у реформе, здравстени систем, образовање, што ће на дужи рок Србију учинити јачом, отпорном, успешном.

Желите да се непотребна бирократија редукује. Шта је највећи проблем? 

Бирократија је повезана са неколико ствари – нејасноћом закона, контрадикторностима, што значи да морате да се стално враћате како бисте решили нешто. Онда је неопходна реформа у јавној управи, јер живимо у модерном свету. Видели смо каква ефикасност може да буде и треба да користимо дигитализацију, да идемо ка е-управи,то значи брзину. То захтева много ресурса, али, где то постоји, то је и много шансе за земљу.