Договор ММФ-а и Владе о повећању плата и пензија у 2018.

"Заједно са већим приходима за плате и пензије, планирани фискални дефицит је 0,7 одсто БДП-а, што је ниво који не угрожава фискалну стабилност и даље смањење јавног дуга", рекао је Џејмс Руф, наводи се у саопштењу ММФ-а.

Како је наведено, имајући у виду добре остварене резултате, Влада планира да део новца из већег фискалног простора и у овој години искористи за исплату бонуса пензионерима, као и за бонусе одређеним категоријама запослених. 

Руф је истакао да ММФ за ову годину прогнозира раст бруто домаћег производа Србије за два одсто, а за 2018. за 3,5 одсто.

Говорећи о осмој ревизији, рекао је да је постигнут договор о политикама које су потребне како би успешно закључили ревизију.

"Сви што је договорено да се уради до краја септембра је урађено, а структурне реформе су настављене, мада у неким случајевима има кашњења", рекао је Руф и додао да ће позитиван извештај бити послат на одобрење Борду директора ММФ-а, који заседају, како се очекује, у децембру.

Руф је нагласио да је приоритет за 2018. да се очувају тешко остварени добри фискални резултати, па је потребно наставити подршку иницијативама за подстицање привредног раста, као што су повећање јавних инвестиција и смањење пореских оптерећења за раднике са ниским приходима. 

Настављају се снажне економске перформансе Србије

Џејмс Руф је оценио, на крају разговора о осмој ревизији стендбај аранжмана из предострожности који је Србрија закључила са том организацијом, да се настављају снажне економске перформансе Србије.  

Руф је рекао да се то дешава иако су у првом кварталу биле привремено успорене због суше и прекида у снабдевању електричном енергијом. 

"Активности су остале снажне, подржане јаким растом извоза, јачањем потрошње и инвестиција", рекао је Руф на конференцији за новинаре.

Руф је додао да су услови на тржишту рада бољи, а приватни сектор отвара нова радна места, док су представници делегације похвалили и пад стопе незапослености.

ММФ је за ову годину прогнозирао реални раст бруто домаћег производа Србије за 2017. годину на два одсто, а за 2018. на 3,5 одсто.

Истакао је да је основна економска активност снажна и подржана интензивним извозом.

Руф је указао да је успоравање проузроковано производним факторима, а не због слабе потражње или фискалне контракције.

Рекао је да ММФ уочава побољшање и на тржишту рада, отварање великог броја радних места у приватном сектору.

С обзиром на ниску инфлацију, како је пренео, ММФ сматра монетарну политику Народне банке исправном, а у текућој години види добре фискалне резултате, додајући да је фискални баланс близу позитивне нуле, што је знатно боље од пројектованог буџетског дефицита.

Руф је подвукао да за наредни буџет сматра да је приоритет очување фискалних достигнућа.

Према његовим речима, неопходно је наставити са реформама државних предузећа, јер се још увек касни у изналажењу солуција за проблематична предузећа, као што су МСК, Азората, РТБ, Петрохемија, Ресавица.

Биће потребно наставити са реформама јавне управе да би се побољшао квалитет јавних услуга и смањили ризици. Веома је важно усвајање законодавства које се тиче плата у јавном сектору у децембру", поручио је Руф.

Додао је да је неопходно акценат ставити на јачање пословног окружења, подстицање раста у којем водећу улогу има приватни сектор и раст незапослености.

Похвалио је даљи напредак Србије на Дуинг бизнис листи и указао да још има простора за побољшање везано за конкурентност и смањење препрека за бизнис.

С тим у вези је напоменуо модернизацију Пореске управе и рационализацију такса.

Рекао је да се радује унапред даљој сарадњи у постизању циљева даљег раста и приближавања плата просеку земаља Запада.

Мисија ће закључке те ревизије, како је најавио, послати Борду директора ММФ-а на одобрење, а уколико Борд да позитивну оцену, то ће Србији ослободити додатних 119,4 милиона евра, што је укупно до сада 1,05 милијарди евра, од укупно 1,2 милијарде. 

ММФ подсећа да су се српске власти определиле да не повлаче тај новац.

Вујовић: На сваку милијарду сада штедимо до 60 милиона евра

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да је током аранжмана са ММФ-ом у претходне три године остварена укупна фискална консолидација и да је један од врло опипљивих резултата то што сада на сваких милијарду евра дуга штедимо 50 до 60 милиона евра, јер плаћамо ниже камате.

Вујовић је на конференцији за новинаре поводом осме, завршне ревизије трогодишњег аранжмана из предострожности са ММФ-а рекао да Србија бележи стални пад удела камате.

"Не само удела дуга у БДП-у са око 75 одсто на 65 одсто, него нам пада и трошак тог дуга. Перманентно пада део у буџету који се односи на плаћање камата зато што су каматне марже које плаћамо на светским финансијским тржиштима значајно смањене са преко 5,5 одсто, пре свега четири или пет година, на 1,3 одсто које плаћамо данас. То је врло опипљив резултат ових реформи", нагласио је Вујовић.

Како је рекао, на сваких милијарду евра дуга ми сада штедимо 50 до 60 милиона евра, зато што плаћамо ниже камате.

"То је врло опипљив резултат онога што сада радимо. Такође, треба да обезбедимо одрживост ових реформи, завршимо структурне реформе и да завршимо реформе које ће обезбедити дугорочно стабилан раст јавних прихода и ефикасно коришћење јавних расхода", додао је Вујовић.

Табаковић: Интересовање за улагања у Србију ојачало динар

Повећано интересовање за улагања у Србију је разлог због ког је динар ојачао, рекла је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. 

"Од априла имамо континуирани притисак на јачање динара који се огледа кроз прилив страних директних инвестиција и прилив портфолио инвестиција. Милијарду и сто деведесет милиона евра смо купили до данашњег дана. У плусу смо нето преко 845 милиона евра", рекла је Табаковићева.

Она је истакла да је држава имала већу понуду евра него што је била тражња и у последњој недељи штедње, каже, забележена је неуобичајена тенденција да се подиже штедња и купују динари.

"То је зато што су људи схватили да је исплативије улагати и штедети у динарима", напомиње она.

У прва три квартала прилив по основу дознака је износио две милијарде евра, што је у последње три године уобичајена појава, рекла је Табаковићева и додала да је разлог јачања динара повећано интересовање за улагање у Србију, али и у динар.

"За нас је похвална сама чињеница да смо већ два пута снижавали каматну стопу по 0,25 процената", навела је гувернерка и објаснила да одлуке о референтној каматној стопи НБС доноси на основу процене свега онога што се дешава у свету, од геополитичких тензија до монетарних политика водећих централних банака.