Југ Србије увози мајсторе

У Грађевсинко-техничкој школи у Нишу до пре десетак година школовали су се керамичари, столари, тапетари, армирачи, зидари, тесари. Та занимања су, због малог интересовања за занатске школе али и због недостатка деце укинута, па је број одељења сада преполовљен.

"Када родитељи и деца буду обавештени да ће након завршеног трећег степена имати сигурно обезбеђено радно место, а можда и у време школовања од три године и обезбеђену стипендију, онда ће бити уписа у те школе", истиче Љиљана Ћосић, директорка Грађевинско-техничке школе Неимар у Нишу.

Посао у Нишу званично чека 19 зидара, 10 армирача и 26 тесара. Сви су старији од 40 година. На терену је, међутим, другачије. Заинтересованих за посао нема, па отуда често на градилиштима радници из суседних земаља.

"Звали су нас овде да је мало боље и дошли смо да тражимо егзистенцију, фамилију да хранимо, да однесемо неки динар кући", напомиње Славче Арсенов из Македоније.

У текстилној индустрији на југу Србије, страни послодавци већ имају проблем јер, кажу, нема довољно школованих кројача, моделара, шивача.

"Имамо потребу за стручном радном снагом како бисмо прозиводне капацитете довели до планиране тачке у најкраћем року. Зато смо се одлучили да улажемо у младе и у људе који немају искуства како би их обучили на наш начин рада", указује Зоран Шупут из компаније "Астер", Ниш.

Машине у компанији "Астер" чекају оне који желе да раде у текстилној индустрији. Зато је у овој страној компанији оглас за посао отворен 365 дана у години.

"Радно интензивне делатности захтевају много радника. Немамо много стручних школа и то ће бити заиста велики проблем. Можда још увек није алармантно, али држава и о томе мора да води рачуна", наводи економиста Бобан Стојановић.

Пракса је показала да се млади на југу и југоистоку Србије најчешће одлучују за атрактивнија занимања, јер су, кажу, у иностранству добро плаћена.