Изградња прве деонице ауто-пута од Ниша до Приштине почиње 2018.

"Идејни пројекат се ради, а финансира га Фонд за Западни Балкан. Влада Србије је завршила просторни план и очекује се да буде ускоро усвојен да би у новембру почела експропријација за деоницу Ниш–Плочник", навела је Зорана Михајловић уочи састанка са директорком Канцеларије Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан Дубравком Негре.

Министарка је истакла да је тај ауто-пут од Ниша до Приштине тренутно већи приоритет него да се повеже Ниш са Ибарском магистарлом јер у Нишком и Топличком округу живи више од пола милиона људи, а ауто-пут би донео нове послове и улагања.

"Није овај ауто-пут за косовске Албанце, само за Србију или само за Албанију. Ово је за читав регион ауто-пут. Омогућава Србији нешто што нема. Србија нема излазак на море. Србији требају луке. Коридором 11 ће изаћи на Бар, а овим ауто-путем на албанску луку", истакла је Михајловићева.

Оценила је да нема ауто-пута који није стратешки важан и да Србија треба да искористи свој географски положај за изградњу путне инфраструктуре, јер ће се на тај начин повећати проток људи и робе.

Студија изводљивости је, према њеним речима, показала да је ауто-пут у потпуности исплатив, а омогућиће и да шест одсто Срба, колико их има на Косову, остане ту да живе.

Процене су да ће изградња ауто-пута од Ниша до Мердара коштати 855 милиона евра.

А његовом првом деоницом догодине, домаће грађевинске фирме могле би да изађу из улоге подизвођача на позицију главног извођача радова. Под условом да се договоре о формирању националног козорцијума, иза којег би стајала држава.

"'Енергопројект' треба да буде носилац тог конзорцијума. И суштина је да ли на неком пројекту правимо профит или губитак. Као подизвођачи само правимо губитак, не можете да пружите квалитет или пратите динамику", наводи Доброслав Бојовић из ГП "Енергопројект" и "Напред".

У "Мостоградњи" сматрају да би било боље да се формира више специјализованих конзорцијума, на пример, један за мостове, где би они били лидер.

"Учешће као директног уговарача послова у конзорцијуму на таквим пословима омогућује да профит остаје у компанији, земљи за стварање нових кадрова, за опремање и наступ убудуће са много јачих позиција него у претходном периоду", објашњава Александар Поповић, председник Надзорног одбора ГП "Мостоградња".

Модел удруживања ће тек бити утврђен, кажу у Влади.

"Хоћемо јаку компанију. Хоћемо да буде приватна, односно хоћемо да има приватног и државног удела, али нећемо да држава даје новац. Хоћемо да је организована с банкама, институтима и свима који су потребни да се посао ради. И хоћемо да оно што је државни интерес, држава стане иза те компаније", наводи Михајловићева.

Директорка Канцеларије Европске инвестиционе банке Дубравка Негре навела је да ће велики део средстава за израдњу ауто-пута Ниш–Приштина бити из бесповратне помоћи ЕУ, што ће додатно повећати његову исплативост.

Потврдила је да ће кредити ЕИБ-а за ту саобраћајницу бити повољни и да та банка улази само у пројекте који су економски и технички оправдани и исплативи.

Истакла да ће се радити обилазница око Прокупља који је уско грло за саобраћај.

Према речима директорке Негре, досадашња сарадња ЕИБ са Владом Србије је изузетна, као и да се са јавним предузећима договорени послови брзо завршавају.

Негре је навела да је за те намене већ одобрено 75 милиона евра бесповратних средстава ЕУ, а остатак ће кредитирати ЕИБ, док ће Влада Србије дати новац за експропријацију.

ЕИБ је за последних 15 година радове у путној и железничкој инфраструктури у Србији кредитирала са више од 1,5 милијарди евра.

Министарка Михајловић је најавила да ће се са ЕИБ разговарати и о финансирању електрификације и модернизације пруге Ниш–Димитровград и обилазнице око Ниша, чија је укупна вредност 260 милиона евра.