Чекајући правни оквир за рад фондова за социјално предузетништво

Саша Филиповић из Ковачевца код Јагодине има добра искуства са кредитом за социјално предузетништво.

"Око десет година сарађујем са њима. Одобрен ми је кредит махом за сетву", каже Филиповић, који је добио око 400.000 динара.

Микро, мала и средња предузећа у Србији већ чине 99,5 одсто од укупног броја компанија, запошљавају 65 одсто људи, али креирају скромних 32 одсто бруто домаћег производа. У Бугарској она у БДП-у учествују са 60, у Хрватској са 51 одсто, док је просек у Европској унији 58 одсто.

"Деведесет посто људи код нас нема приступ банкама, то је разлог зашто долазе код нас", каже Снежана Јевремовић, регионална директорка "Агро инвест" фонда.

Недепозитна институција "Ворлд вижн" фонд је спремна да уложи око 100 милиона евра донаторских пара за кредитирање домаћинстава којима су недоступни класични банкарски кредити. Зато су и обишли неколико села у централној Србији.

"Постоји огромна потреба за растом кредита у планинским и сеоским подручјима. Банкарски пословни модели не обухватају финансирања која су потребна Србији, нарочито не у обиму довољном да се покрене развој привреде у целини", рекао је Пол Елиот, заменик директора "Ворлд вижн" фонда.

"Ми смо део 'Глобалног вижн' фонда, који је највећа хуманитарна организација на свету. Бавимо се заштитом сиромашних слојева друштва тако што и омогућавамо да раде и да стану на своје ноге", каже представница тог фонда.

У Народној банци кажу да разматрају могућност доношења закона о недепозитним институцијама, јер су свесни правне празнине у којој тренутно ради неколико микрофинансијских институција.