Од производње до прераде

Црвена је калифорнијска глиста, пријају јој земља, стајско ђубриво и слама. Годину дана траје процес стварања природног ђубрива, биљка тада, објашњава пољопривредник Горан Тасић, постаје имуна, отпорна на болести.

Све је природно на имању Тасића, раствором коприве и зове прска воћњак, а босиљак штити паприке. Петогодишњи труд се исплатио, ове сезоне има сигурне купце.

"За пољопривреднике много значи пласман, кад има пласман, има и вољу и снагу да ради; кад нема пласман, онда шта ће, да се скапa преко зиме ако не може све да прода", каже Горан Тасић.

Паприке и парадајз путују до Беча, а остали производи до кухиње "Традиција југа". Ту храну, за мигранте смештене у прихватним центрима, припремају жене које су дуго тражиле своје место у друштву.

"Овде радим од прошле године, остала сам без посла, супруг не ради, дете на факултету, морала сам некако да се снађем, хвала овим људима", истиче куварица Ратка Вучковић.

Знају да до кухиње стиже здраво поврће, познају произвођаче. У Владичином Хану удружено је осам жена, размењују искуства. Исто је и у Трговишту.

"Ако не би откупљивали као што откупљују, ја на пијацу не бих могла, не бих имала времена да произведем ако бих била на пијаци, једног радника бих морала да имам", наводи пољопривредница Весна Јовић.

Заокружен је ланац од производње до прераде, седамнаест је произвођача и двадесет прерађивача хране. Све је почело поделом пластеника.

"Циљ је откупљивање од наших људи који су у ланцу, то су исто некада били људи социјално угрожени, нису имали, сада, хвала богу, имају", наглашава Љубинка Милосављевић из "Животне помоћи".

У земљама Европске уније социјално је свако десето мало и средње предузеће. У Србији има око 1.000 предузећа у којима раде угрожени грађани.

Чека се усвајање Закона о социјалном предузетништву, које би требало да дефинише ко може да ради и у којим областима, како да предузеће буде заштићено, али не и фаворизовано на тржишту.