"Каталонији прети брутално осиромашење ако се отцепи"

"Дошло би до бруталног општег осиромашења друштва. Бруто домаћи производ (БДП) би могао да падне између 25 и 30 процената, а незапосленост да се удвостручила", рекао је Де Гиндос у интервјуу за радио Копе, преноси агенција Франс прес.

Независна Каталонија би се, како је додао, нашла изван еврозоне, тако да би на 75 одсто каталонских производа биле примењене царине, банке би морале да се преселе, а регион би морао да успостави властиту валуту.

"Независност Каталоније би била апсолутно ирационална са економског становишта", оценио је министар.

Каталонија, која представља једну петину шпанске привреде и приближно је величине као Белгија, заказала је референдум о независности за 1. октобар, који су мадридски и шпански судови прогласили незаконитим.

Заказивање референдума није имало утицаја на економију, јер финансијска тржишта не мисле да је независност Каталонаца "ни минимално одржив и прихватљив сценарио", рекао је Де Гиндос.

Каталонска регионална влада која се залаже за отцепљење, тврди да ће независна Каталонија моћи да одлучује о сопственој фискалној политици и инвестицијама, што ће повећати њихов БДП.

Регионалне власти тврде да Каталонија тренутно плаћа милијарде евра више пореза Мадриду сваке године него што добија назад кроз инвестиције и услуге, и да ће се то окончати уколико се регион одвоји од Шпаније.

Каталонска влада процењује да Мадриду плаћа 16 милијарди евра (19 милијарди долара) више него што добија заузврат, или око осам одсто регионалног БДП-а.

Према централној влади Шпаније, која користи другачију рачуницу, тај износ се креће око десет милијарди евра, или 5,0 одсто економске производње Каталоније.

У Каталонији живи око 7,5 милиона људи, стопа незапослености је у другом кварталу износила 13,2 одсто, што је ниже од стопе на нивоу целе Шпаније од 17,2 одсто, наводи Франс прес.